Antonio Konte, Edi Hau, pa Stiven Džerard. Mrzite nas koliko hoćete, ali još samo da ode Ole Gunar Solskjer, odnosno da mega velikan Mančester Junajted dobije trenera dostojno svoje veličine, i ovo će biti najbolja reprezentativna pauza ikada.
O Konteu se sve zna – čovek je rođeni šampion. Od ruiniranog, stvorio je šampionski Juventus, osvojio je tri od tri titule i Maksu Alegriju prepustio daleko lakši zadatak nego što je on imao.
Njegova Italija je takođe igrala spektakularno, sećate se sigurno EP 2016, a onda je usledio prvi posao u Engleskoj. Uzeo je opet ruinirani tim, Murinjov posvađani Čelsi, koji nije uspeo da stigne ni do Lige Evrope i osvojio je titulu sa 93 boda. Onda se vratio u Italiju, postao persona non grata u svom Juveu i posle 10 godina prekinuo dominaciju koju je baš on započeo. Osvojio je titulu i otišao.
Edi Hau je sjajan trener, na teškom je zadataku, ali se svi nadamo da će uspeti da spasi Njukasl i da onda na leto dobije neka pojačanja i da napadne prvi deo tabele.
I onda, šlag na torti, stigao je – Stiven Džerard. I teško da je mogao da odabere bolji klub za početak trenerskog posla u Premijer ligi. Aston Vila ima veoma dobar tim, mnogo bolji nego što to pokazuju rezultati i tabela. Vila je veliki klub, ima bogatu tradiciju, sjajne navijače i Tom Henks će, kao i mi, konačno biti srećan. Jedno veliko ime je na klupi. Doduše, Stivi Dži tek treba da postane i veliko trenersko ime, a mi mu to od srca i želimo.
Džerard je samostalnu karijeru počeo u Glazgov Rendžersu, 2018. godine. Došao je da prekine dominaciju Seltika i uspeo je u tome i to na spektakularan način. Osvojio je titulu u sezoni 2020/21 posle tačno 10 godina i to bez ijednog poraza. U međuvremenu, Rendžersi su bankrotirali, krenuli opet sa dna, ispočetka i dočekali da ih Stiven Džerard vrati i u Evropu. Uspeo je da stigne i do eliminacione faze Lige Evrope, Rendžerse ostavlja ponovo kao evropskog velikana.
Džerardov procenat pobeda takođe je impresivan. Na klupi Rendžersa sedeo je 193 puta, ima 125 pobeda, 42 remija i 26 poraza, odnosno 64,77% pobeda.
Taktički, njegovi timovi su veoma disciplinovani, a zanimljivo je da voli da igra i 4-3-3 i 4-2-3-1.
Voli tehnički talentovane igrače, kao i da napada po bokovima, sa prodornim krilima. Džerard voli posed i napadački fudbal, nije tipičan polaznik engleske škole, već je veoma moderan. Bekovi takođe imaju veliki uticaj, obaveznu igru u oba smera i u fazi napada su dodatna krila.
Kada je njegova ekipa bez lopte, uglavnom igra 4-3-3, agresivno napada rivala na njegovoj polovini u želji da što pre vrati posed. Džerard voli i da napada sa celim timom, ali i da se isto tako brani. Njegovu ekipu čini jak kolektivni duh i za fudbal koji on želi potrebno je i taktičko jedinstvo, odnosno da svako u svakom trenutku zna šta treba da radi.
To će ovoj ekipi Vile biti još kako potrebno. Baš kao što je i Premijer ligi bio potreban i Stiven Džerard. Pored Pepa, Klopa, Tuhela, Kontea, Artete, uz Rodžersa, Potera, Haua, Patrija Vijere. Ajmo još Zinedin Zidan u Junajted, to bi bio najlepši novogodišnji poklon za nas, koji obožavamo engleski fudbal. Ko je još za?
