Često smo u prilici da slušamo teške životne priče pojedinih fudbalera, njihove trnovite puteve do slave i uspeha, ali ponekad se strelica zarotira i u drugu stranu, pa tako svedočimo nekom sunovratu ili “gašenju” karijere pojedinca za kojeg se oduvek smatralo da će postati velika zvezda najpopularnijeg sporta na planeti. Sledi jedna kratka priča o Samedu Jesilu, nekadašnjem fudbaleru Liverpula kojem se život vrlo brzo okrenuo za 180 stepeni.
Kao jedan od najvećih talenata nemačkog fudbala, Samed je preskočio nekoliko stepenika u svojoj karijeri i već 2012. godine (još uvek maloletan) debitovao za prvi tim Bajera iz Leverkuzena. Karijera mu je išla uzlaznom putanjom i mnogi su ga već videli u nekim od najvećih klubova na kontinentu. Čak mu je i dodeljen nadimak “Gerd” po čuvenom fudbaleru Gerdu Mileru. Ubrzo su iz tabora Liverpula skautirali ovog momka, rođenog u Dizeldorfu, te se kroz svega nekoliko meseci razmaka od debija za Bajer mladi Jesil seli na Enfild, gde su očekivanja bila velika, a pritisak još veći, dovoljno je što su ga poredili sa Suarezom i Džerardom, eto toliko da znate.
“Redsi” su za njegove usluge platili svega milion funti, a čitav fudbalski svet pažljivo je posmatrao svaki njegov naredni korak, ispostaviće se da je baš od tog momenta njegova karijera promenila pravac i počela da doživljava pravi sunovrat.
Ovaj, sada dvadesetsedmogodišnjak, radi u jednoj lokalnoj fabrici u Dizeldorfu, svom rodnom gradu, a svemu tome je prethodilo pucanje ligamenata u dva navrata u razmaku od samo dve godine. Jesil je bio prinuđen da se preseli u Grčku, a nedugo zatim i u Tursku, za dve ekstremno neuspešne epizode u njegovoj karijeri. Sam Jesil tvrdi da je spreman za još jedan pokušaj i nalet koji bi mu doneo neki eventualno bolji ugovor i ozbiljniju zaradu od sporta. Trenutno nastupa za jedan amaterski klub u Nemačkoj, nakon nešto više od devet godina i njegovog debija na Enfildu. Za Liverpul je zabeležio svega dva nastupa.
– Bilo je to kao u snu. Igrao sam i trenirao sa fudbalerima koje sam do sada mogao da vidim samo preko plejstešn konzole ili televizije – rekao je Samed nakon debija pod Brendanom Rodžersom.
Sada je realnost malo drugačija, ovom momku je sudbinu iskrojila katastrofalna povreda, koja ga je “primorala” na rad u fabrici i to uz puno radno vreme, 5 dana nedeljno. Vikendom igra utakmice i to je ritam koji trenutno boji njegov život.
Ovo nije baš laka priča za “svariti”, a ni sudbina koju biste poželeli nekome, pa makar i najvećem neprijatelju. Dobra stvar je što Samed Jesil još uvek ima mogućnost da uopšte igra fudbal, pogotovo ukoliko uzmemo u obzir težinu njegovih povreda. Preko trnja do zvezda ili od zvezda pa sve do trnja? Kako kome…
