Fudbaleri Mančester Junajteda uspeli su da izvuku bod u 4. kolu LŠ na gostovanju u Bergamu, rezultat je bio 2:2.
Mislim da smo dovoljno ovde na sajtu u prethodnih nekoliko meseci pričali i diskutovali o Junajtedovoj igri, perspektivi ekipe sa Norvežaninom (čitaj profesorom fizičkog) na klupi, a ono što se izvlači kao glavna poruka iz svega jeste da niko, ali baš niko, ne bi bio u koži navijača/simpatizera Mančester Junajteda, jer je to trenutno verovatno najstresnija moguća stvar.
Nije ovo izgledalo dobro, u nekoliko navrata su vezni fudbaleri “Crvenih đavola” jeftino i amaterski prodavali lopte igračima Atalante, a svaki presing Solskjerove ekipe ili odluka da se pritisne rival trajali su svega nekoliko minuta i bili veoma neubedljivi. Ipak, na sve to, Kristijano Ronaldo je uspeo da u prvom minutu nadoknade oba poluvremena postigne po pogodak i samo zahvaljujući klasi i suvom kvalitetu Portugalca, Junajted je ostao neporažen. Vredi napomenuti baš loše partije Pola Pogba i Markusa Rašforda.
Zapakosta i Zapata su u završnici imali dve dobre prilike da reše utakmicu u potpunosti, ali je “Boginju” na kraju stigla kazna za ta dva promašaja i sada je situacija u grupi takva da je zapravo u najboljem položaju upravo Junajted, koji bi, u slučaju da ne izgubi od Viljareala u Španiji, a potom pobedi Jang Bojs na Old Trafordu u poslednjem kolu (što je očekivano), sasvim sigurno bio učesnik nokaut faze.
Pobeda za Solskjera, poraz za navijače, može se slobodno reći i pobeda Totenhema koji je, iako poražen za vikend, najviše profitirao od tog izgubljenog meča, s obzirom na to da je Antonio Konte, već viđeno pojačanje na klupi Mančestera, sada postao šef stručnog štaba Sparsa. Kakvi su tačno planovi uprave za budućnost? Postoje li uopšte?