Dokaz da Junajted više nije toliko veliki

0
6071
Foto: manutd.com

Naslov vam je već izazvao gnev, ako ste strastveni i nerealni navijač Mančester Junajteda. Autor ovog teksta nema ništa protiv engleskog kluba, naprotiv. Iz neutralnog ugla ljubitelja fudbala koji Junajted prati 20+ godina, ovako danas izgleda nekadašnji evropski i svetski gigant – Mančester Junajted.

Ole Gunar Solskjer danas je i zvanično potpisao novi ugovor kojim je Junajted pokazao da je zadovoljan svime što je klub uradio od decembra kada je Norvežanin zamenio Žozea Murinja, ali da bismo videli postepeni, gradativni sunovrat Junajteda, potrebno je da premotamo kasetu do 2013. godine.

Maja 2013. Ser Aleks Ferguson je sedeo poslednji put na klupi, u tom trenutku najvećeg engleskog i ponajvećeg evropskog i svetskog kluba. Na njegovo mesto došao je Dejvid Mojes koji je svoju kratku epizodu započeo trofejom u Komjuniti Šildu, ali je ubrzo sve pošlo nizbrdo. Možda isto koliko je i sada, samo što tada Junajted nije bio klub koji olako prihvata mediokritete. Mojes je otpušten pošto je ispao u trećem kolu FA kupa od Svonsija, a potom i u polufinalu Liga kupa od Sanderlenda, a u finišu sezone zamenio ga je Rajan Gigs, kao prelazno rešenje do dolaska Luja van Gala. Junajted je tu sezonu završio kao sedmoplasirana ekipa u Premijer ligi sa čak 15 bodova manje od četvrtoplasiranog Arsenala. I bio je to prvi put da Junajted nije završio u prve tri ekipe još od 1995. godine. Očekivano, Junajted ne sme da trpi takvu bruku i Mojes je zasluženo otpušten.

Njega je zamenio Luj van Gal, sa kojim je nastavljen potpuni sunovrat.

Junajted je u prvoj Van Galovoj sezoni završio na nešto boljem četvrtom mestu, ali je doživeo ponajveću blamažu u istorijii eliminacijom u prvoj rundi Liga kupa od MK Donsa rezultatom 4:0!

U drugoj sezoni, Junajted je osvojio jedini trofej, u FA kupu, a Van Gal je tada svima ubo prst u oko izjavom da sezonu smatra uspešnom i da klub iz Mančestera više nije veliki kao pre i da dve godine nije osvojio nijedan pehar.

U Premijer ligi je završio kao peti, u Ligi šampiona ispao u grupi iza Volfsburga i PSV Ajndhovena, pa je takmičenje nastavio u Ligi Evrope. Tamo je ispao od Liverpula u 1/16 finala i tada je bilo jasno da će Van Gal biti otpušten.

Navijači Junajteda su tog 27. maja 2016. godine konačno pomislili da su dobili menadžera dostojnog veličine svog kluba. Žoze Murinjo je došao pompezno, sa željom da vrati Junajted u sam vrh. Osvojio je Liga kup, a potom i Ligu Evrope, ali je u Premijer ligi završio tek na šezoj poziciji. Portugalac je preko Lige Evrope stigao do LŠ i time zamazao oči navijačima.

Sezona 2017/18 verovatno je jedna od najboljih u eri posle Aleksa Fergusona. Sve je obećavalo i mirisalo na povratak kada su kao renomirana pojačanja stigli Romelu Lukaku, Nemanja Matić, Viktor Lindelof. Junajted je završio kao drugoplasirani tim sa 81 bodom, ali sa čak 19 manje od šampiona Sitija.

Kada je poput Van Gala, i Murinjo tada govorio da će navijači tu sezonu pamtiti kao jednu od najboljih u novijoj istoriji, izazvao je gnev navijača. Junajted je tu sezonu završio bez trofeja, u Ligi šampiona šokirala ga je Sevilja u osmini finala, a u finalu FA kupa slavio je Čelsi golom Edena Azara.

Žoze je u svojoj trećoj sezoni, 2018/19 sve radio pogrešno. Zaratio je sa igračima, pre svih sa Polom Pogbom, i radio je sve ono kao i uvek kada zna da ne može da se izvuče i da će uskoro ostati bez posla. Krivio je sve druge, osim sebe. I transfer politiku kluba, i različita pravila, te budžet Mančester Sitija i nemogućnost Junajteda da privuče najveća imena svetskog fudbala. Murinjo je najuren kao pas u decembru i tada ga je zamenio Ole Gunar Solskjer.

I šta je od onda unapredio Norvežanin?

Ako mu je već oprošteno što nije mogao ništa u svojoj prvoj (polu)sezoni, da li je treće mesto u prvoj u kojoj je bio od početka na klupi bilo dovoljno treće mesto sa 66 bodova, 33 manje od Liverpula?

Da li je Junajted od tada veći klub, bolji tim, uspešniji u Premijer ligi?
Da li Junajted nema dovoljno dobre igrače i imena da bude bolji u svim takmičenjima?
Da li Junajted ne igra na 0:0 u svakom derbiju PL u Top 6?
Da li je Junajted jednostavno, makar na “gurku” morao da osvoji Ligu Evrope, a ne da ispadne u polufinalu od Sevilje ili izgubi u finalu od Viljareala?
Ili da osvoji bilo koji trofej za dve i po sezone?
Da li kupovine – Harija Megvajera, Van Bisake, Bruna Fernandesa, Van de Beka, Kavanija, sada Sanča, nisu dovoljna? Da li su to loši igrači ili ostali imaju bolje? Ili imaju samo boljeg trenera?

I na kraju, da li je to, nažalost, na “Teatru snova” prihvatanje mediokriteta postalo normalna stvar, jer kako drugačije opisati potpis sa Solskjerom do 2024. godine uz mogućnost da ostane do 2025. i sledeće reči Eda Vudvorda:

– Ono što nas posebno raduje jeste način na koji napredujemo, sa balansom mladih igrača iz naše akademije, uz top pojačanja na tržištu, ali i napadački fudbal, čime je nastavljena tradicija Mančester Junajteda. Sigurni smo da ćemo sa Oleom nastaviti da idemo u pravom smeru u narednim godinama.

Možda je ovo realnost Junajteda, ali nije u skladu sa veličinom Mančester Junajteda. Nažalost, vi možda i dalje imate gnev i reći ćete “videćete kada na kraju osvojimo nešto”. Upravo je to i odgovor. Pre se podrazumevalo da Junajted osvoji sve, a ne samo nešto. I to je najbolji dokaz da ovaj klub više nije toliko veliki. I da je u sedmogodišnjem padu, koji traje. Bez trofeja u Premijer ligi, sa jednim FA kupom, Ligom Evrope i Liga kupom…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here