Derbi Mančestera je nešto što uvek svi sa nestrpljenjem očekuju makar bila i evidentna razlika u kvalitetu između ove dve ekipe. Tako je bilo i ovog puta. Tresla se gora, rodio se miš… Mančester Siti je rutinski savladao gradskog rivala rezultatom 2-0.
Počelo je kao protiv Liverpula. Nakon samo sedam minuta “građani” su imali prednost zahvaljujući autogolu Erika Baija. Do poluvremena je prednost uvećana na dva gola razlike preko Bernarda Silve a njegovom golu kumovala je statična odbrana Mančester Junajteda.
Navijači “crvenih đavola” bi trebalo da budu srećni i besni u isto vreme. Prava sreća je da Siti na odmor nije otišao sa tri ili četiri gola prednosti. Španski zid u vidu Davida De Hee je to sprečio ali ni on nije svemoćan. Ostalih 10 igrača su delovali kao stranci u prvom poluvremenu.
Sitijev presing je toliko dobro izgledao da fudbaleri u crvenim dresovima nisu videli Edersona u uvodnih 25 minuta (kada je Ronaldo šutirao na dodavanje Šoa). Podatak da je Žoao Kanselo sam imao 20 uspešnih dodavanja u poslednjoj trećini terena u odnosu na 21 dodavanje koje je imala ekipa Junajteda dovoljno govori kako je izgledalo prvo poluvreme.
Drugo poluvreme je bilo preslikano kao protiv Liverpula. Gosti su na Old Trafordu držali loptu, radili su šta su hteli prosto. Sa druge strane Oleovi momci su za čitav meč uputili samo jedan šut u okvir gola (upravo pomenuti Ronaldov u 25. minutu). Naravno da deo krivice za ovakvu utakmicu ide na dušu Norvežanina ali ni igrači nisu ništa manje krivi od njega.
Čitav meč bi mogao da stane i u par reči koje je Roj Kin rekao već na poluvremenu.
– Odustajem od ovih igrača. Ne razumem kakva je ovo odbrana. Odustajem – rekao je Kin, a ništa se nije promenilo ni u drugom delu igre.
Junajted nije imao udarac u okvir gola, nije imao nijednu akciju niti pokušaj da uradi bilo šta. Džejdon Sančo je bio duh 45 minuta, bolje da nije ulazio, deluje da mu se nije ni igralo. Junajted je ostao razbijena banda egoističnih igrača koji još tri dana ne bi dali gol da se utakmica igrala do utorka.
Jedan statistički podatak najbolje opisuje današnji derbi, ali i Oleov Junajted u “derbijima” koji odavno to zbog njega nisu – Junajted je imao više udaraca u okvir svog gola nego protivničkog!
Sumarum – iako rezultat možda to ne govori, Junajted je ponovo ponižen u derbiju. Navijači sa pravom mogu biti besni i na upravu i na trenera i na igrače. “Crvenim đavolima” slede dve lakše utakmice protiv Votforda i Viljareala, gde se ponovo mogu “zamazati oči” dobrim rezultatima. Ali, šta ćemo kada nakon toga dođe Čelsi? A za njima Arsenal čija forma ide uzlaznom putanjom?
Jednostavno je. Ova reprezentativna pauza se mora iskoristiti za radikalne promene na Old Trafordu. Smena trenera, drugačiji pristup igrača i još gomila problema koja se očigledno samo nagomilava u crvenom delu Mančestera…
