Kažu da ne postoji druga šansa za ostavljanje dobrog prvog utiska, zar ne? Tog šestog avgusta 2003. godine, Mančester Junajted je prihvatio ponudu za prijateljsku utakmicu protiv lisabonskog Sportinga, povodom otvaranja stadiona Žoze Alvalade u portugalskoj prestonici.
Ta generacija Sportinga nije bila svakidašnja i obična, naprotiv, portugalski velikan je u svojoj tadašnjoj postavi imao nekoliko fenomenalnih mladih igrača, kojima su projektovane velike budućnosti. Jedan od njih je bio, verujemo da svi znate ko – Kristijano Ronaldo, za kojeg se tada pričalo da je sledeća velika stvar u portugalskom fudbalu.
Međutim, Kristijano je tada još uvek bio relativno nepoznati tinejdžer širem krugu ljudi, s obzirom na to da je debi u seniorskom
fudbalu zabeležio tek nešto ranije te godine, a na svom kontu ima pogodaka koji su mogli da se izbroje “na prste jedne ruke”.
Ronaldo je po prvobitnom planu trebalo da počne sa klupe tu utakmicu, ali je u poslednjem trenutku zauzeo mesto Rikardu Kvarežmi, za kojeg se uveliko govorilo da je sve već dogovorio sa Barselonom. Dakle, eto Ronalda, pravo niotkuda, u startnih 11.
Nosio je dres sa brojem 28, a ostali fudbaleri, koji su tada bili akteri na meču, opisali su nastup osmogodišnjeg Kristijana kao
samouveren, pa čak i na ivici arogantnog, bez straha, sa ogromnom željom da se pokaže. Tu nastupa i Džon O’Šej, defanzivac “Crvenih đavola”, koji je, igrom slučaja, bio zadužen na meču baš za Ronalda. Portugalac je igrao levo krilo, dok je Irac motrio na desnu defanzivnu stranu svoje ekipe.
Ubrzo, O’Šej je više ličio na čunj koji postavite kao zamišljenog protivnika na treningu, nego na stvarnog igrača. Ronaldova “smrtonosna” kombinacija driblinga i brzina izvođenja poteza doslovno su izbezumile Džona. “Na njegovom licu su se videli bol i zbunjenost” – rekao je Ser Aleks za O’Šeja, u svojoj autobiografiji. Stadion Sportinga je, doslovno, postao privatno igralište Kristijana Ronalda. Junajted je sve pripremne utakmice do tog momenta lako rešio u svoju korist, ali bilo je i više nego
očigledno da nisu spremni za ono što ih čeka u Lisabonu. Minimalnom prednošću za portugalski klub se okončalo prvo poluvreme.
Dok je preko 55.000 ljudi uživalo u utakmici, Džon O’Šej je verovatno poželeo da nije ustao taj dan iz kreveta. Kasnije je, u svojim izjavama, rekao da se nije osećao baš najspremnije, ali da čak ni čuveni Brazilac, Kafu, ne bi zaustavio onakvog Ronalda. Ser Aleks Ferguson je, nakon meča, rekao da je Kristijano izazvao migrenu (jaku glavobolju) njegovom defanzivcu. “Igrao sam tada i bilo mi je smešno jer nismo znali ko je uopšte Ronaldo” – rekao je Rio Ferdinand 2020. godine.
Pojedini saigrači Irca su takođe preneli da je O’Šej izgledao kao da mu je potrebna ogromna boca kiseonika na poluvremenu.
“Sećam se kako je Ronaldo igrao taj dan. Išao je na Džona O’Šeja, “Šizi” je morao kod doktora na poluvremenu, jer je imao vrtoglavicu” – rekao je Roj Kin.
Nije prošlo ni deset minuta u nastavku, a Irac je zatražio izmenu. Umesto njega, na teren ulazi rezervista Mark Linč, kojeg čeka gotovo nemoguć zadatak – sačuvati Kristijana Ronalda. Ispostaviće se da je Linč, kao i njegov saigrač, više jurio samu senku Kristijana, nego Portugalca. “Ronaldo je usejao strah u mene. U jednom momentu mi je provukao loptu kroz noge, a sve što sam ja mogao da uradim jeste da ga oborim. Neverovatan je bio te noći.”
U finišu meča je Portugalac odlučio da malo poštedi desnu defanzivnu stranu Junajteda, te je prešao na drugi bok. Fil Nevil se ubrzo našao na istim mukama, ali srećom, nisu dugo trajale jer se približio kraj meča. Sporting je savladao Mančester rezultatom 3:1, a Ronaldo je bio i više nego uspešan na svojoj audiciji, ne samo pred čelnicima Junajteda, već i pred čitavim svetom. Igrači su Ser Aleks Fergusonu već u svlačionici počeli da govore kako bi klub obavio sjajan posao dovođenjem Ronalda. Prvenstveno su ga hteli na pozajmici, ali ubrzo su postali svesni da je Kristijano spreman za premijerligaški fudbal.
– Prvi meč koji sam igrao protiv Junajteda je bio neverovatan. Savršeno, poptuno savršeno veče. Nakon meča su mi neki saigrači dobacivali kako ću uskoro zaigrati za Mančester. Čak mi je i Ser Aleks Ferguson prišao, odveo
me u njihovu svlačionicu i predstavio igračima. Bilo me je tada malo stid. Rekao mi je, kratko i jasno, “slušaj, želim te sada.” – 2016. godine je ovu izjavu Ronaldo dao za Skaj.
Ostalo, znate već, ostalo je istorija.
