Svi se sećamo one utakmice protiv Barselone i ONOG veznog reda, koji je tada nepoznati tinejdžer stavio u džep. Deceniju kasnije, umesto da je na vrhuncu karijere, u svojoj 29. godini nema klub, povrede su ga osakatile tokom karijere i danas trenira sam.
Džek Vilšir dao je intervju za Atletik i tom prilikom govorio o brojnim temama. U nastavku izdvajamo neke od njegovih najistaknutijih izjava, a za početak da razmišlja čak i o penziji “da, i to mi je u glavi kao jedna moguća misao, čekam i dalje pravu priliku, ali teško”…
- Trenutno samo čekam. Zaista ne znam koliko još dugo, ali ne želim da čekam kao što sam prošli put kada sam napustio Vest Hem i kada nisam imao klub do januara, kada sam prešao u Bornmut. Zaista ne mogu opet kroz sve to toliko da prolazim, tako da se nadam da će se nešto dogoditi pre, nego kasnije.
- Kad ste deo kluba i trenirate svaki dan, probudite se, pa čak i ako ste u timu, mislite “dobro, danas moram dobro da treniram, da se dokažem treneru i da igram za vikend”. Ja to nemam. Tako da se u ovom trenutku ujutru budim i pomislim “dobro, moram negde da odem da treniram”. Uglavnom sam sam… OK, trenirao sam sa klubom u predsezoni, ali to je sada gotovo.
- Nikada nisam mogao ni da pomislim da bih mogao da prolazim kroz ovakve trenutke u svojoj karijeri. Svi su mi govorili da ću sa 28, 29 biti na vrhuncu karijere. Zamišljao sam da ću i dalje igrati za reprezentaciju Engleske
- Moj sin Arči, recimo, zna sve o fudbalu i teško prihvata situaciju u kojoj se nalazim. On me pita šta je sa MLS ligom, što ne igram u La Ligi. Pita me “kako to da te nijedan klub ne želi?”, i to mi teško pada, jer ne znam šta da mu odgovorim. Deca su u školi zlonamerna, provociraju, pitaju zašto mu tata ne igra nigde, nazivaju me “Jack Wheelchair”…
Inače, da premotamo još malo kasetu, Vilšir je dete Arsenala u čiju je akademiju stigao kao devetogodišnjak, odigrao je 197 utakmica za “tobdžije” i na pitanje da li bi se vratio, samo je sa uzdahom odgovorio “eh, da li bih”… potom se osvrnuo i na trenutno stanje u Arsenalu.
- Uznemiruje me kada vidim gde su danas. Ali jednu stvar moram da kažem, a to je da verujem da je Arteta pravi čovek. Vidim na vestima, na društvenim mrežama da mnogi žele da ode. Ja mislim da on pokušava da izgradi nešto i mislim da mu treba dati vremena.
Prisetio se i na način na koji je otišao iz Arsenala 2018. godine, kada je Arsena Vengera nasledio Unai Emeri.
- To neman nikakve veze sa Vest Hemom, ali nije trebalo da napusti Arsenal. Imao sam razgovor sa Arsenom kada sam se vratio sa pozajmice iz Bornmuta u sezoni 2016/17, kada sam imao još godinu dana ugovora. Rekao mi je “vidi, možeš da ideš, nećeš dobiti novi ugovor ovde”. Znajući Arsena i koliko me on ceni kao fudbalera, trebalo je da znam da ako se dokažem da bih mogao da ostanem deo ekipe. Žao mi je što nisam imao isti taj mentalitet kada sam seo sa Emerijem, kada mi je rekao “imaš taj ugovor na stolu, da ostaneš, ali nisi u mojim planovima”. Sećam se koliko sam bio besan, jer sam bio siguran da sam dokazao u sezoni pre da mogu još mnogo toga da pružim. Doneo sam možda neke ishitrene odluke. Pozvao sam agenta i rekao mu da treba da idem. Trebalo je da uzmem nekoliko dana da razmislim, da pogledam oko sebe, ali nisam to uradio.
Ne znamo za vas, ali nas je prilično pogodila ova ispovest Džeka Vilšira, naročito kada se prisetimo TE utakmice i kako je u džep stavio najbolji vezni trio ikada Buskets-Ćavi-Inijesta, sa samo 19 godina. U sezoni kada je Barsa ponovo postala prvak Evrope i u finalu iste ove sezone razbila Mančester Junajted na Vembliju 3:1…