Da li ste se ikada zapitali kako bi izgledao vaš idealan fudbalski klub? Kakve vrednosti bi on trebalo da “povlači” sa sobom? Na šta da vas asocira i kakav simbol da predstavlja? Možete da prekinete sa razmišljanjem, makar na kratko, jer sledi priča o fudbalskom klubu koji predstavlja spoj tradicije i modernog, uspona i padova, ljubavi i mržnje – ispred vas je jedno kratko štivo o Nots Kauntiju.
Nots Kaunti je osnovan davne 1862. godine i to je najstariji profesionalni klub na svetu. Trenutno nije u profi fudbalu, ali sam klub posluje na profi nivou. Matični grad tima je Notingem, a sam klub je zapravo bio jedan od 12 osnivača organizacije koja nam je danas poznata pod nazivom EFL. Nadimak “Svrake” dodeljen je zbog crno-bele garniture dresova, koja je kasnije inspirisala i dizajn jedne od narednih oprema italijanskog giganta Juventusa (nešto kasnije i detaljnije o tome). Nakon godina i godina u kojima su menjali stadione, među kojima su najviše nastupali kao domaćin na Trent Bridžu, koji je prvenstveno bio namenjen za mečeve kriketa, tim se preselio na Medou Lejn, gde i dan-danas dočekuje protivničke ekipe iz petog ranga takmičenja (National League), koji je njihov trenutni nivo.
Sezonu 1890/91 su završili kao trećeplasirani u državi, a to je ujedno i njihov najbolji plasman u istoriji (kada govorimo o najvišem rangu), koji su ponovili još jednom, deceniju nakon prvobitnog uspeha. Uspeli su i da stignu do finala FA Kupa 1891. godine, a zatim da tri godine kasnije dostignu ono što im prethodni put nije pošlo za rukom – osvajanje FA Kupa, 1894.
Više od dve decenije su se takmičili u prvoj ligi, ali je bilo i onih manje blistavih momenata, odnosno ispadanja u drugi, pa čak i u treći rang takmičenja. Nakon Drugog svetskog rata, prvobitno je usledio uspon i promocija u drugu ligu, ali nedugo posle i vrtoglav pad u čak četvrti ešalon engleskih klubova. Za zlatne godine, odnosno one najblistavije, uzimaju se dva broja – 1945. i 1987. Poređenja radi, u tom periodu, između ovih godina, Nots Kaunti je šokirao fudbalski svet kada je za 20.000 funti, što bi danas iznosilo blizu 800.000 vrednosti u istoj valuti, doveo Tomija Lotona iz Čelsija, ta svota je tada oborila sve rekorde! Za jedan od najblistavijih momenata u modernijoj istoriji kluba ćemo morati da odemo u sezonu 1981/82, kada je Nots Kaunti gostovao tek krunisanim šampionima – ekipi Aston Vile. U Birmingemu je još uvek vladala praznična atmosfera i vladalo je mišljenje kako će domaćin “sa pola snage” pobediti autsajdera. Ipak, uprkos svemu, Nots Kaunti je iz tog meča izašao kao pobednik, rezultat je bio 1:0, a ono što je pomalo paradoksalno jeste činjenica da je na kraju iste sezone klub doživeo relegaciju.
Period između 1987. i 1995. pojedini fudbalski analitičari nazivaju “jurnjava za Premijer ligom”. Nekako je taj opis prikladan i realan. Klub je preuzeo Nil Vornok i uspeo da izbori popularnu “back-to-back” promociju, tačne da u dve sezone uzastopno izbori plasman u viši rang. Nakon što su se našli među najelitnijim ekipama u Engleskoj, Nots Kaunti je poprilično razočarao svoje simpatizere, s obzirom na činjenicu da su se u eliti zadržali svega jednu sezonu. Legendarni meč protiv Brajtona koji je direktno odlučivao koja će ekipa u viši rang gledalo je više od 60.000 ljudi na Vembliju. “Svrake” su, na otvaranju svoje sezone u PL gostovali, ni manje ni više nego Mančester Junajtedu, kojem su u utakmici koja se kasnije u toku sezone igrala na Midou Lejnu uspeli da otkinu bod. Vredi napomenuti i veliko finale takmičenja koje više ne postoji – Anglo-Italijanskog kupa, u kojem su učestvovale ekipe iz Engleske, odnosno Italije. Nots Kaunti je 1994. godine poražen od Breše.
Nakon što je ponovno usledio sunovrat, klub je uspeo da se uzdigne i 1998. postane prvi u istoriji Engleske (nakon rata) koji je obezbedio promociju u viši rang čak šest utakmica pre završetka prvenstva. Ubrzo je usledila i čuvena 2003. godina, kada je Nots Kaunti bio na ivici gašenja, ali se uz pomoć grupe biznismena i navijača uspeo sačuvati. Tu je zapravo i počelo ono što još uvek traje u klubu – konstantna silazna putanja. Čak se jedan period spominjala i kupovina kluba od strane jedne izuzetno bogate porodice iz Katara, što je bila goruća tema tih dana na Ostrvu, ali apsolutno ništa se nije dogodilo na samom kraju.
Poslednji pokušaj da se klub digne na noge bilo je menjanje vlasnika i kompletnog rukovodstva kluba, koje je kasnije dovelo pojačanja poput Sola Kembela i Kaspera Šmajhela u Kaunti. Legendarni štoper je otišao nakon samo jedne odigrane utakmice za klub, razlog su bila pusta i neostvarena obećanja, dok se Danac zadržao nešto duže, ali nedovoljno da bi ostao zapamćen. Ubrzo su pokrenuti i brojni sporovi oko vlasništva kluba, a sve to je samo produbljivalo rupu u kojoj se danas Nots Kaunti našao.
Od 2010. pa nadalje, klub je postepeno počeo da pada sve niže i niže, iz jednog ranga u drugi. Najduže su uspeli da opstanu u Ligi 1, ali ni ta sveća nije dugo gorela. Na desetine menadžera je smenjeno, konstantno je osoblje dolazilo i odlazilo, ali se u suštini nikada ništa nije promenilo na bolje. Sedmog januara 2017. godine, klub je postavio novi negativan rekord od 10 uzastopnih poraza u prvenstvu. Trenutno se nalaze u petom rangu takmičenja, a odmah prve sezone po ispadanju u isti su bili veoma blizu povratka stepenik iznad, ali im se, u finalu plejofa, isprečila ekipa Herogejta. Godinu dana kasnije, izbacio je Torkej, zacementiravši njihov status niželigaša.
Za kraj, ostao sam vam dužan priču o dresovima Juventusa. “Stara dama” je svoje mečeve igrala u dresovima koji su bili roze boje uz crnu kragnu i primese iste. Naravno da u klubu nisu namerno odabrali takve, već je ovo bila posledica nesrećnog slučaja u kojem su im poslati pogrešni dresovi. Otac jednog od igrača dizajnirao je crno-belu varijantu, ali je ta oprema, od silnog pranja, izgubila svoju boju, te su u klubu odlučili da su im hitno potrebani novi. Juventus je zamolio jednog od svojih igrača, Engleza Džona Sevidža, da ukoliko poseduje kontakt nekog iz svoje rodne zemlje ko bi dizajnirao dresove koji su, grubo rečeno, malo kvalitetniji i lepši, upita za uslugu. Džon je imao prijatelja koji je živeo u Notingemu i igrom slučaja bio navijač Nots Kauntija. Čovek je poslao paket dresova za Italiju, a ostalo već i sami znate. Osmog septembra 2011. godine, Juve je pozvao “Svrake” na istorijski egzibicioni meč, koji se završio remijem. Po gol su postigli Luka Toni, odnosno Li Hjuz.
Klub koji zaslužuje mnogo više, klub koji je simbol fudbala u Engleskoj, klub koji spaja ono nespojivo – Nots Kaunti.