Kada vidite 5. februar kao datum, morate da znate da su tada rođeni neki od najboljih fudbalera koje smo gledali. Tada je rođendan Kristijanu Ronaldu, Nejmaru, Karlosu Tevezu i naravno Biliju Šarpu! Prosto mi je neverovatno da će ovaj čovek uskoro okačiti kopačke o klin a kao da je juče izašao iz akademije Šefild Junajteda. Ipak, trnovit je bio njegov put do epiteta legende engleskog fudbala.
Nakon što je prošao omladinske kategorije “oštrica”, uspeo je da zabeleži debi za seniorski tim ali u tom trenutku za golobradog Bilija nije bilo mesta na Bramal Lejnu. Stoga je otišao u Skantrop gde je se profilisao kao ubitačan golgeter. Tada dvadesetogodišnji Šarp je u prvoj sezoni postigao 23 gola a zatim u sledećoj 30. Na Glanford Parku se tada igrao fudbal Lige 1 a upravo u toj drugoj sezoni gde je ovaj napadač eksplodirao klub je obezbedio promociju u viši rang.
Dobrim partijama je obezbedio sebi povratak u Šefild a ovog puta je zapravo i dobio priliku da igra. Nažalost, Bili nije uspevao da pronađe konstantnost u dresu “ošrica”. Upisao je 51 nastup za tri godine i samo osam golova te je usledila pozajmica u Donkaster. Na Kipmoutu su bili oduševljeni Šarpom odmah. Tako je i logičan potez bio kupovina ovog igrača. Kao pozajmljen igrač je postigao 15 golova na 30 utakmica a nakon što je i zvanično postao fudbaler Donkastera tresao je mrežu 25 puta na 49 utakmica.
Na početku svoje treće sezone na Kipmoutu, Šarp je postao otac. Na veliku žalost, njego sin nije uspeo da izdrži i preminuo je samo dva dana nakon rođenja. Sve to je veoma teško palo Biliju. Tako je samo nekoliko dana nakon tragičnog događaja postigao gol za Donkaster i taj pogodak je posvetio upravo svom sinu. Šarp je na podmajici imao natpis “That’s for you son” i za svoju “proslavu” nije dobio žuti karton. Nedelju dana kasnije, Bili je postigao ponovo gol, na utakmici protiv Ipsviča. Kao znak podrške, navijači Ipsviča su njegov pogodak pozdravili aplauzom.
Uprkos teškim momentima kroz koje je prolazio, Bili je nastavio da trese mreže za Donkaster. Upravo to mu je donelo veliki transfer u Sautempton. Iako je već tada bio iskusan golgeter, u “svecima” nikada nije dobio priliku i uglavnom je bio na pozajmicama u Čempionšipu. Redom je menjao Notingem Forest zatim Reding, čak je probao i sa pozajmicom u Donkaster ali nije to bio onaj stari Šarp.
Nakon loše epizode na Sent Meriju, usledio je neslavan prelazak u Lids Junajted. Uprkos tome što je postigao gol na debiju, navijači kluba iz Jorkšira nikada nisu voleli Bilija. Sve to je dodatno podgrejala i još jedna loša sezona ovog igrača i svi su mislili da su njegovi najbolji dani iza njega. Šarp je bio blizu treće decenije života i navijači Lidsa su verovali da je on “gotov igrač”. Tako ga je i klub u sred priprema iz Austrije poslao kući kako bi ga se što pre rešili a za njega je u tom momentu bio zainteresovan upravo Šefild Junajted.
Kada se konačno vratio kući, Šarp je osetio neku novu energiju u sebi. Ta energija je bila dovoljna da u prvoj povratničkoj godini upiše 21 gol na 39 utakmica. Nakon te sezone, u klub je došao Kris Vajlder koji ga je odmah nagradio kapitenskom trakom. U januaru 2019. godine, Šarp je postigao 201 gol u EFL-u i tako oborio rekord za najbolje strelca Engleske Fudbalske Lige u 21. veku koji je do tada bio u vlasništvu Rikija Lamberta. Bili je sa “oštricama” prvo izborio promociju u Čempionšip a zatim i plasman u Premijer ligu. Prosto je sudbina bila da Šarp postigne prvi premijerligaški gol za “oštrice” te sezone.
Bili sada ima 35 godina i ugovor do kraja sezone. Bilo bi zaista fantastično gledati ga i naredne sezone a verujem da ni Slaviša Jokanović ne bi imao ništa protiv toga.
