Verujem da se svi dobro sećamo kraja sezone 2019/20. Aston Vila se tada grčevito borila za opstanak i na kraju su za dlaku ostali u Premijer ligi. Kada to kažem, bukvalno mislim za dlaku. Zahvaljujući tome što je gol tehonologija zakazala na toj utakmici Vila je kasnije opstala u ligi. Gol Šefild Junajteda nije priznat iako je golman Vile ušao sa loptom u gol.
Sporan detalj možete videti na 0:40.
Kada smo se podsetili toga možemo da nastavimo dalje. Nakon te sezone, birmingemski klub se znatno poboljšao u narednoj sezoni. 11. mesto predstavljalo je ogroman skok u odnosu na borbu za opstanak. Tako su na Vila Parku očekivali još veći skok u ovoj sezoni. Dovedena su ozbiljna pojačanja i verovalo se da Din Smit i njegovi momci mogu možda čak i do borbe za Evropu.
Pametan potez je napravljen prodajom Džeka Griliša, bar se to činilo tako u tom trenutku. Osim Džekove želje da napusti klub, kolektiv i klub je stavljen na prvo mesto. Nijedan igrač nije veći od kluba i ne treba ga moliti da ostane ako to ne želi. Vila (klub) to nije radila i pokazala da nemaju nameru da žale za igračem koji ne želi da bude tu.
SAUTEMPTON – ASTON VILA ug 3+ (1.84)
Zahvaljujući tom novcu i dodatnim ulaganjima pristigla su pojačanju u vidu Emilijana Buendie, Ešlija Janga, Leona Bejlija, Aksela Tuanzebea i najvećeg pojačanja Denija Ingsa. Očekivalo se puno a uradilo se veoma malo.
Nakon 10 odigranih kola ekipa Dina Smita je na razočaravajućem 15. mestu sa samo 10 osvojenih bodova od mogućih 30. Sama igra takođe ne može da baš da ohrabri navijače na Vila Parku. Umesto da izgleda bolje u odnosu na prošlu sezonu, Vila izgleda mnogo gore. Nema nikakve hemije u ekipi, dosta loših odluka na terenu i na svakoj utakmici igrači ovog tima izgledaju kao da su se okupili pre tri dana. Sve ovo dovodi do pitanja, šta je to trulo u Birminegmu?
Pa moglo bi se reći skoro sve. Kada je u pitanju napada Vile, zabrinjavajuća je činjenica da su igrači ovog kluba imali samo jedan kontra napad u prvih 10 utakmica. Jedino su Lids, Njukasl i Norič stvorili manje „velikih šansi“ od Vile a upravo poemuta tri kluba se nalaze i ispod njih na tabeli. Takođe su četvrta najgora ekipa kada su u pitanju oduzete lopte na protivničkoj polovini, što i objašnjava manjak stvorenih šansi.
Napad nije jedina boljka. Odbrana je takođe ogroman proble. Kada imate Emilijana Martineza na golu, Metija Keša, Tajrona Mingsa, Ezrija Konzu i Meta Targeta u odbrani očekivali bi ste da imate koliko toliko zategnutu odbranu. Ipak, to nije slučaj. Vila beleži prosečno skoro dva primljena gola po meču (1,9 preciznije) i jedino Norič i Njukasl primaju više od njih. Takođe, po prvi put od 2012. godine, klub iz Birmingema je primio tri ili više golova na tri uzastopne utakmice.
Očekivalo se da će napadački trio Ings – Bejli – Buendia žariti i paliti terenima Premijer lige. To za sada ne funkcioniše baš tako. Bejli konstantno ima manje povrede i deluje da još uvek nije spreman da idrži svih 90 minuta premijerligaškom tempa. Sa druge strane Emilijano Buendia je imao povredu kuka i deluje da se još uvek nije oporavio, mada ruku na srce, ni pre nje nije pokazao puno. Jedino je Deni Ings opravdao nekako epitet pojačanja.
Pomenuti trojac je dovede da zameni već pomenutog Džeka Griliša a još uvek su daleko od toga. Zapravo najviše bode oči njegov nedostatak na terenu. Primetno je bilo to i prošle sezone kada je Džek bio povređen, ali sada kada je otišao Vila deluje još gore. Upravo to je i ono što im je potrebno verovatno. Ako ne Griliš, makar buđenje Buendie bi bilo dobro za početak.
Din Smit je sada pod velikim pritiskom. Uprava je stala iza njega i podržala ga, za sada. Ipak, ako se nastavi loši rezultati, velika je verovatnoća da će i Aston Vila „ispratiti trend“ promene menadžera. Zli jezici bi rekli da je ovo “karma” za nepravedan opstanak pre dve sezone. Birmingemski klub je vezao četiri poraza a priliku da prekinu ovu crnu seriju imaće u petak kada će gostovati na Sent Meri Stadionu ekipi Sautemptona.
