Džimi Piter Grivs je rođen u Manor Parku u Londonu. Još kao klinac je bio skautiran od strane Čelsija koji ga je vrlo brzo doveo u svoju akademiju. Ubrzo je postao deo “Drejkovih pačića” (naziva za ekipu Teda Drejka kao odgovor na “Bezbijeve bebe”). Dominirao je na omladinskom nivou gde je postigao 173 gola za samo dve sezone. Prvi profesionalni debi je zabeležio 1957 sa samo 17 godina, a upravo pre tog debija, Džimi je proveo osam nedelja radeći u fabrici tokom letnje pauze.
Na prvoj utakmici za Čelsi, Grivs je postigao gol u remiju protiv Totenhema na Vajt Hart Lejnu. Sa samo 20 godina postigao je 41 gol u Prvoj Diviziji za “plavce” što je rekord ovog kluba. Ukupno je dao 132 gola za Čelsi što ga je činilo tada drugim najboljim strelcem u istoriji.
Usledio je odlazak u Italiju. Grivs je prešao u Milan za 80 hiljada funti gde je tada zarađivao 140 funti nedeljno. Veoma brzo je shvatio da je napravio grešku. Hteo je što pre da se vrati u London ali je tadašnji menadžer Đuzepe Vijani odbio da pusti engleskog napadača. Promena trenera nije ništa bolje donela Džimiju. Novi trener, Nereo Roko je imao veoma strog režim treninga i igrači nisu imali puno slobodnog vremena, što je još više uticalo na nezadovoljsto Grivsa. Ipak, Džimi se može pohvaliti pogotkom u milanskom derbiju protiv Intera. Kap koja je prelila čašu između Roka i bivšeg igrača Čelsija, bila je kada je Grivs na utakmici sa Sampdoriom šutnuo igrača koji ga je pljunuo pre toga u facu. Rezultat tome je bio da je Sampa dala gol iz tog slobodno udarca a Roko je krivio Grivsa za to. Nakon toga je stavljen na transfer listu. Ponude su stigle od Čelsija i Totenhema i obe su bile prihvaćene, te je Džimi mogao da bira svoj novi klub.
Nakon dugih pregovora, Bil Nikolson je ubedio Grivsa da potpiše za “pevce” za 99 hiljada 999 funti. Ova čudna cifra imala je cilj da sa Grivsa skine pritisak koji bi verovatno bio na njemu jer bi postao prvi igrač koji je plaćen 100 hiljada ili više.
Ovaj potez ispostaviće se kao najbolji mogući kako za Totenhem tako i za Džimija, jer je upravo u ovom dresu ostavio najveći trag u karijeri. Grivs će ostati upamćen kao najbolji strelac u istoriji kluba iz severnog Londona. Sa “pevcima” je osvojio dva FA kupa, evropski Kup pobednika kupova i Komjuniti Šild (tada se zvao Charity Shield). Verovatno ostaje žal za ligaškom titulom, jer je Totenhem u sezoni 1962/63 završio drugi, pet bodova iza Evertona. Tokom svog perioda na Vajt Hart Lejnu je proživeo najbolje godine karijere gde je pokazao da je ubitačan golgeter, krasila ga je neverovatna brzina i sjajno postavljane. Takođe je bio i sjajan dribler i često je vrhunski završavao svoje šanse iz šesneasterca.
Upravo u ovom periodu Džimi je ostvario i najveći uspeh u karijeri verovatno a to je osvajanje svetskog prvenstva 1966. godine sa reprezentacijom Engleske. Ukupno je za nacionalni tim postigao 44 gola na 57 utakmica što ga čini četvrtim najboljim strelcem reprezentacije. I dalje je rekorder po broju het trikova u dresu Engleske (6).
U sezoni 1968/69 Grivs je postigao 27 golova na 42 utakmice u Prvoj Diviziji, što ga je učinilo najboljim strelcem lige šesti i poslednji put. Sezonu nakon toga, Totenhem je igrao toplo-hladno a baš tako je igrao i Džimi nakon čega je sklonjen iz prvog tima. Nikada se više nije vratio ali je opet završio sezonu kao najbolji strelac ekipe zajedno sa Martino Čiversom, sa 11 golova na 33 utakmice. Upravo ti golovi doveli su ga do broja od 266 pogodaka u ovom klubu, što je i dan danas rekord. Oproštajni meč za Totenhem odigrao je 17. oktobra 1972. godine u pobedni na Fejnordom od 2-1.
Džimi je iz Totenhema prešao u Vest Hem 1970. godine. Upravo kada je napuštao Vajt Hart Lejn, stigao je poziv od Brajana Klafa i Derbi Kauntija. Ipak, Grivs nije želeo da napušta London jer se tu osećao najbolje. Kasnije je priznao kako je žalio što nije otišao na Apton Park je veruje da je Klof mogao da oživi njegovu karijeru baš kao što je to uradio njegovom bivšem saigraču Dejvu Makaju. Njegovo vreme u dresu “čekićara” obeležio je uglavnom alkohol. Džimi je izgubio motivaciju i volju za igrom te je nakon treninga uglavnom odlazio u pab u Romfordu gde bi ostajao do kasno uveče. Kasnije i on sam je priznao kako je tada bio u teškoj fazi alkoholizma.
Grivs je u Prvoj Diviziji postigao 357 golova, kada dodamo i devet u dresu Milana, ukupno je tresao mrežu 366 puta u “ligama petice”. Taj rekord je držao Džimi sve do 2017. godine kada ga je oborio Kristijano Ronaldo.
Nakon Vest Hema, Grivs skoro čitave dve godine nije viđen na fudbalskim terenima, ni kao igrač ni kao posmatrač. Alkohol je tada postao neizostavan deo njegovo života. Govori se kako je pio i po 20 krigli (pints) dnevno. Priznao je kako je često vozio uprkos tome što je bio pijan. Kako bi probao da se izvuče iz ovakvog života, Džimi je rešio da se vrati fudbalu ali u nižim ligama. Zaigrao je prvo za svoj lokalni klub, Brentvud. Povratak je bio uspešan jer je nakon toga uspeo da potpiše za Čelmsford Siti, koji se tada takmičio u Južnoj ligi (šesti rang). Međutim, problemi sa alkoholom su se nastavili te je čak i bio hospitalizovan.
1977. godine još uvek je vodio borbu sa svojim porocima, ali je uspeo da potpiše za Barnet. Igrajući u veznom redu, uspeo je da upiše 25 golova i bio je igrač sezone. Usledio je odlazak iz Barneta kako bi se fokusirao na svoje već poznate probleme. Uprkos tome trener Barneta ga je molio da ostane ali bezuspešno. Pre penzije, Grivs je odigrao još nekoliko utakmica za niželigaša, Vudford Taun. Igrajući za ovaj klub, Džimi je bio potpuno trezan i pobedio je svoju zavisnost od alkohola.
Danas 19.09. 2021. godine, Džimi Piter Grivs je preminuo u svojoj 81. godini života. Rest in peace, Jimmy Greaves.
