Hajde da na trenutak zaboravite šta ste pročitali u naslovu i nemate pojma o kom fudbaleru je ovde reč. Sada zamislite da ste u situaciji kad blejite sa ortacima i neko iznenada odvali stvar na foru ,,Se sećate vi onog Rekobe iz Intera?“ da bi onda i ostali nastavili da se nadovezuju sa raznim bratinama kao sto su Valeron, Kaladze, Melkijot, Kandela i tako sve do Džimi Flojd Heslbajnka i Tore Andre Floa. Dakle fudbaleri koji, ruku na srce, nisu nikada bili najbolji na svetu, pa čak ni u svojim klubovima, ali fudbaleri koji su imali sjajne karijere vredne svakog poštovanja i fudbaleri čija imena svi vi znate i rado ih se sećate. Prosto rečeno, situacija u kojoj se posle prvog imena nekog fudbalera čuje ,,A gde se njega sad seti?“ a posle svakog sledećeg ,,Daaaa brateee gde njega da ne znam“. Upravo u jednoj takvoj situaciji setio sam se fudbalera o kome ću vam pisati, Dejmijena Dafa.
Dejmi je rođen u Belibodenu u okolini Dablina 2. marta 1979. godine. Još od malih nogu bio je totalno zaluđen fudbalom. Nije mu bilo dovoljno da na ulici odigra poneku sa drugarima, već je na svoju inicijativu sa samo 9 godina otišao i upisao se u omladinski klub Lester Seltik. Međutim klinac kao klinac, uprkos velikoj zaljubljenosti u fudbal, na nagovor drugara počeo je da trenira ragbi. Trajalo je to neko vreme, tipična faza krize identiteta kao i kod svakog drugog pubertetlije, da bi se na kraju Dejmi ipak vratio svojoj prvoj ljubavi- fudbalu. Krenuo je da igra za Laurdes Seltik, da bi ubrzo prešao u ekipu Sent Kevins Bojsa, koji je bio jedan od najpoznatijih razvojnih klubova u Irskoj. Svakome ko je gledao popularnog Dafera u kategorijama kadeta, bilo je očigledno da mu među vršnjacima nema ravnog. Fantastična brzina i tehnika driblinga nisu bile dovoljne za ovog mladog perfekcionistu koji je nakon svakog treninga ostajao po nekoliko sati duže i radio na svom centaršutu. Da, da – centaršutu! Budimo realni, koliko srednjoškolaca znate koji se diče time što mogu da navuku na sebe par defanzivaca i onda zavrnu sa krila jednu kiflu centarforu da završi akciju, umesto da sami pokušaju da postignu gol? Upravo ta radna etika i požrtvovanost za tim očarale su Peta Devlina koji je tada bio predstavnik skauting službe Blekburn Roversa u Irskoj. Nakon nekoliko izveštaja koje je poslao u Englesku, dobio je zeleno svetlo da sa malim plavušanom pregovara što pre, čak i bez prisustva zvaničnika Blekburna, jer nisu imali nameru da odugovlače i potencijalno izgube ovako talentovanog igrača.
Dejmijen je potpisao za englesku ekipu 1996. godine i debitovao je baš u poslednjoj utakmici sezone protiv Lestera, za koju je dobio i priznanje za najboljeg igrača meča. Menadžer Blekburna u to vreme bio je niko drugi do Keni Dalgliš, veliko ime koje nije potrebno dodatno predstavljati. To je bilo sjajno za mladog Dafera, jer je iskusni Škot bio jedan od njegovih uzora dok je odrastao. Ali nakon što je Daglliš smenjen, Daf je postao veoma nostalgičan i njegov ostanak u Engleskoj bio je ozbiljno doveden u pitanje. U Blekburnu su znali da imaju pravi dijamant i nisu hteli da ga izgube ni po koju cenu, te je uprava rešila da o svom trošku dovede Dafovu najužu porodicu u Englesku na određeno vreme. U više navrata ste do sada pročitali da je Daf poreklom iz Irske, pa zašto onda u naslovu stoji ,,škotski Dafer”?! Iza ovoga stoji jedna simpatična priča. Naime omladiski trener Blekburna, Škot Alan Irvajn, bio je Dafiju kao otac u Engleskoj i može se slobodno reći, njegov najveći fan. Čak ga je u nekoliko navrata poredio i sa jednim Severno Ircem za koga ste možda čuli, po imenu Džordž Best. Irvajn je počeo da ga iz milošte zove Dafer, što je Dejmijen obrazložio ovako: ,,Škoti često dodaju ,,er” na kraju imena. On mi je nadenuo taj nadimak i od tada sam svima u svetu fudbala bio poznat kao Dafer. Čak me i moja prava porodica zove tako.”
Daf je odigrao tačno 100 utakmica za svoju reprezentaciju postigavši 8 golova. Pominjem ovo upravo zbog toga što je baš na prvenstvu sveta u Koreji i Japanu 2002. godine, Dafer svoje ime stavio na fudbalsku mapu. Svoju sjajnu formu preneo je i u predstojeću sezonu i bio jedan od najzaslužnijih za plasman Blekburna u UEFA kup (sadašnja Liga Evrope). Nakon te sezone bio je usko povezivan sa transferom u Mančester Junajted ili Liverpul, ali njegove usluge uspeo je da obezbedi tada novopečeni bogataš, Čelsi, predvođen moćnim Abramovičom i Ranijerijem. Transfer je iznosio 17 miliona funti, što je predstavljalo najveću sumu novca ikada plaćenu za nekog irskog fudbalera. Dafer je ovde dobio i priliku da okružen sjajnim igračima, pokaže svoje fudbalske kvalitete na najvećoj pozornici- Ligi Šampiona. Za Blekburn Roverse je do tada odigrao 185 utakmica i postigao 27 golova.
Već u prvoj sezoni u mnogome je pomogao Plavcima da se domognu polufinala Lige Šampiona i drugog mesta na tabeli u Premijer ligi, što je bio najviši plasman Čelsija u poslednjih 49 godina. Ali to ruskom lovatoru nije bilo dovoljno te je Ranijeri popio otkaz, a na njegovo mesto došao aktuelni osvajač Lige Šampiona sa Portom, Žoze Murinjo. Što bi rekli ,,ostalo je istorija” ali to nije tema kojom se ovde bavimo zato o tome nekom drugom prilikom. Pod dirigentskom palicom novog menadžera, Dafer se preselio na desno krilo, ali mu to nije previše teško palo sudeći po tome da su Plavci te sezone uspeli da osvoje titulu Premijer lige, a i da je odbrane sledeće sezone. Za 81 odigranu utakmicu u dresu Čelsija, Dafer je ostvario saldo od 19 golova, da bi nakon toga bio prodat Njukaslu za svega 5 miliona funti.
Prvu sezonu u Njukasl Junajtedu propustio je gotovo u celosti zahvaljujući brojnim povredama, od kojih ga je jedna držala van terena čak 4 meseca i pretila da mu prevremeno okonča profesionalnu karijeru. Od tada karijera mu je krenula nizbrdo i to baš kada je trebao da bude na svom vrhuncu. Dolaskom Širera na mesto menadžera Svraka 2009. godine (svi znamo kako se to završilo) Daf je prekomandovan na poziciju levog beka. I kao so na ranu, baš u poslednjoj utakmici sezone, u kojoj je Svrakama trebala pobeda kako bi ostali u ligi, Dafer je nesrećno postigao autogol kojim je njegov tim eliminisan u Čempionšip. Nakon toga izjavio je kako uprkos ponudama želi da ostane u Njukaslu kako bi se iskupio navijačima. I već u prvom kolu Čempionšipa sledeće godine bio je strelac za svoj tim. Međutim ekipa se tada našla u finansijskim problemima i Daf je uprkos svojoj želji morao biti prodat Fulamu za 4 miliona funti, iako je po listi magazina FourFourTwo bio procenjen na čak 14 miliona. U Njukaslu je za 69 odigranih utakmica postigao svega 5 pogodaka.
Na Krejven Kotidžu je uspeo da vrati svoju karijeru na pravi put. Već u toj prvoj sezoni, predvodio je Fulam čak do finala Lige Evrope, koje su nažalost izgubili od Atletiko Madrida rezultatom 2:1. Neke poznatije njuške Premijer lige bili su akteri u tom meču za madridski tim. Presudio im je Dijego Forlan sa 2 gola, od kojih je jedan bio baš onaj pobedonosni u produzecima, a od ostalih koje sigurno dobro znate, tu su bili i tada relativno nepoznati David de Hea, kao i supertalentovani Serhio Kun Aguero. Uprkos ovom uspehu već u debitantskoj sezoni u klubu, Daf nije napravio nijedan veći podvig do isteka svog vremena u Fulamu. Za tim sa Kotidža postigao je 15 golova u 130 odigranih utakmica.
Za Melburn Siti potpisao je 2014. godine kao slobodan igrač i već na svom debiju upisao asistenciju. Zanimljivo je to da je ta asistencija bila upućena još jednom debitantu u Australiji, Davidu Vilji, koji je na taj način došao do svog prvenca u tamošnjoj ligi. Po isteku sezone, Daf je izjavio kako će se vratiti u domovinu da završi svoju igračku karijeru.
Jula 2015. godine potpisao je za svoje omiljene Šemrok Roverse i pritom rešio da sva svoja primanja od kluba donira u humanitarne svrhe. Iako po mnogima nije uspeo da ostvari sav svoj potencijal, Dafer je svakako uspeo da svoju veliku karijeru završi sa stilom.
Da ne bude da sam samo nahvalio čoveka, pomenuću da glavni akter ove priče nikako nije hteo da izvodi penale. Zvuči čudno, ali on je uvek izbegavao ovu odgovornost. No, nemojte odmah misliti na najgore, kako nije imao petlju za ovakvu vrstu odgovornosti. Na jedno pitanje ostrvskih novinara zašto ne izvodi penale, odgovorio je sa: ,,Zato što sam je**no brutalno loš u tome!”
