Znate one igrače koji vam se uvuku pod kožu? Ne pričam o onima koje znate samo jer ste najveći poznavaoci svetskog fudbala kao Živac iz “Kengura”, već o onima kod kojih na prvi pogled vidite da su majstori i nakon toga ih pratite iz vikenda u vikend. Upravo takva situacija je bila sa jednim Špancem koji je sunčane ulice Madrida rešio da zamenim Velsom odnosno Svonsijem.
Ova kupovina “labudova” će se ispostaviti kao vrhunski potez jer je dolazak Migela Pereza Kueste, nama poznatijeg pod imenom Miču, odveo ekipu do trofeja a kasnije i evropskih takmičenja. Na mnogo načina je ovaj napadač ostavio trag u velškom klubu ali pre svega označio početak ere Mikaela Laudrupa na Libertiju (kako se tada zvao stadion Svonsija).
Danski trener je stigao a nedugo za njim i Miču za svega 2 miliona funti. Sam transfer nije izazvao previše pažnje bilo gde osim u Velsu ali nije dugo trebalo ostatku lige, pa i Evrope, da shvati da je u pitanju jedan od poslova sezone. Zapravo, bilo je potrebno svega 90 minuta na prvoj utakmici na Loftus Roudu da Miču isplati sav novac koji je plaćen za njega. Dva gola na otvaranju Premijer lige i ubedljiva pobeda Svonsija su bili savršen početak koji niko nije očekivao.
Miču je u toj istoj sezoni postigao 18 ligaških golova a na to je dodao i četiri u kupu. Među ovim pogotcima su se našla i dva protiv Arsenala na Emiratima, golovi protiv Mančester Junajteda koji će kasnije postati i šampion Engleske kao i gol protiv Čelsija, aktuelnog šampiona Evrope, u polufinalu Liga kupa. Takođe je bio i strelac u finalu kupa protiv Bredforda. Svonsi je tada osvojio prvi “veliki” trofej u svojoj istoriji!
Bilo da je na poziciji napadača ili na poziciji veznog igrača, Miču je uvek umeo da postigne pogodak. Tajming njegovog ulaska u šesnaesterac i pozicioniranje je bilo gotovo perfektno. Imao je odličnu završnicu i neretko je predstavljao pretnju u vazduhu. Ipak, Španac je uz to donosio i mnoge druge stvari.
Posedovao je vrhunsku kontrolu lopte i bio je sjajno povezan sa saigračima oko sebe. Njegove fizikalije su ga činile samo još boljim a uz to je bio i veoma inteligentan igrač. Tim Svonsija iz te sezone je bio pravi raj za oči prepun talentovanih momaka. Međutim, Miču je bio ta prevaga koja je donosila bodove i pobede na stranu velške ekipe. Dugokosi napadač je pre Svonsija igrao samo jednu sezonu u najjačem rangu fudbalskog takmičenja neke zemlje. Ser Aleks Ferguson se čak šalio kako je bio izuzetno ljut na svoje skaute što nisu obratili pažnju na ovog momka.
U novoj sezoni u Velsu, Miču je nastavio gde je stao. Postigao je gol i protiv Valensije na Mestalji u magičnoj pobedi od 3-0 u okviru Lige evrope. Čak je i pozvan u reprezentaciju Španije koja je u tom trenutku bila dvostruki uzastopni prvak Evrope. Složićemo se svi da to nije tako mala stvar.
Nažalost, njegov neverovatan uspon se brzo pretvorio u pad. Miču je već doživeo povredu zgloba pre nego što je dobio poziv za reprezentaciju. Njemu je bilo sasvim logično da se takva šanse ne propušta te je za Španiju zaigrao povređen. Ipak, igra uz bol nije donela ništa dobro i epizoda u nacionalnom timu se brzo završila.
Nakon što je previše utakmica odigrao sa bolovima, došao je red na dužu pauzu. Čak i kada se vratio pred kraj sezone 2013/14, nije izgledao kao isti igrač. Bio je spor, trom i nije ga krasila ista želja za igrom kao ranije. Pozajmica u Napoliju nije donela ništa dobro jer su se problemi sa povredama nastavili i nije prošlo mnogo vremena a Španac se našao u niželigaškom fudbalu u domovini. Svoju karijeru je završio u klubu u kom je i započeo, Real Ovijedu i to svega sa 31 godinom.
Mnogi ljudi danas Mičua oslovljavaju kao “one season wonder-om” odnosno najboljim igračem na jednu sezonu ali to zaista ne bi bilo korektno prema njemu iz više razloga. Prvi je jer postoji fudbal i izvan Premijer lige. Miču je u Svonsi stigao kao najbolji strelac među veznjacima La Lige iz prethodne sezone. Igrajući za Rajo Valjekano, postigao je čak 15 golova uključujući i dva na Bernabeu protiv Real Madrida.
Nije preko noći postao zvezda usled njegovog potpisa za Svonsi. Već je bio dokazan igrač u svojoj državi. Takođe, iako to možda mnogima deluje kao izgovor, činjenica je da su povrede jedina stvar koja je sprečila njegov nastavak igranja na vrhunskom nivou. Pre hroničnih problema sa zglobovima, bio je u neverovatnoj formi. Prava je šteta da njegovo telo nije moglo da isprati njegov talenat.
Na kraju, ovo nije tragična priča o tome šta je moglo biti već fantastična priča o neočekivanom superstaru kog i dan danas proslavljaju ne samo navijači Svonsija već i neutralni gledaoci koji se uvek rado sete njegovog uticaja na velški klub. Miču je postao toliko popularan da je u jednom trenutku u Engleskoj postao i merna jedinica. “Šta, platiće tog napadača 20 miliona?! To je 10 Mičua”!
Transfer kao što je njegov će se teško ponoviti u današnjem fudbalu. Na stranu što je teško naći takvog igrača za tako mali novac već je skauting toliko napredovao da je nemoguće da vezni igrač sa 15 golova u La Ligi prođe ispod radara. Od njegovog dolaska na Ostrvo je prošlo tek 10 godina a opet teško je zamisliti da bi sada Bornmut ili u narednoj sezoni Barnli mogao da “iskopa” igrača takvog kvaliteta za neku smešnu cifru.
Miču je odigrao za Svonsi svega 67 utakmica ali njegovo ime će zauvek ostati zacementirano u istoriji ovog kluba. Čak i za 20-30 godina, deca iz Svonsija će znati ko je Miču jer im njihovi očevi i dede nikada neće dozvoliti da to ne znaju. Prosto je neverovatno da je neki igrač za tako kratak period ostavio tolik trag ne samo u Velsu već u i evropskom fudbalu.
To je mogao samo Miču.
