Danas si živ, sutra si mrtav – 12 stvari koje niste znali o Rafinji, o životu i fudbalu

0
4313
Foto: www.leedsunited.com

Verovatno jedan od naših omiljenih igrača u Fantaziju, Rafinja. Brazilac je nedavno za “Players Tribune” otkrio neke zaista interesantne priče iz svog života. Kako ne bi smo dužili previše pročitajte zanimljivosti koje je Rafinja prvi put rekao u javnosti.

LIDS – LIVERPUL ug 4+ (2.38)

Dobijao sam redovne pretnje smrću

– Čoveče, desilo se toliko puta. Bili bi smo u gostujućoj svlačionici pred utakmicu a protivnički navijači su sve vreme lupali na vrata. Drali bi se “Ako pobediš ubićemo te” ili “Nikada nećeš živ izaći odavde”. To su bili popularni varzea turniri. Teško je da vam objasnim šta varzea tačno znači. Ljudi u Brazilu razumeju a moraš da igraš tamo da bi razumeo to. Imaš top klubove, shvataš? Svako dete želi da izbori ugovor sa nekom akademijom top klubova. To znači da će njihova porodica dobiti pomoć kao i on i da će postati profesionalac. Oni koji ne uspeju bi igrali te varzea turnire. Svi ti koji ne bi uspeli, čoveče, oni igraju sa besom. Igraju da prežive. Kao da im život zavisi od toga. Zato sam uvek govorio ako mogu da igram na tim turnirima mogu svuda. Veliko evropsko finale? Baš me briga. 90 hiljada navijača protiv mene? Nema problema…

Imao sam dve porodice

Jednu kod kuće, drugu na ulici. Kada odrastaš u mestu kao što je Restiga (favela u Porto Alegru) naučiš brzo da ne možeš da živiš sam. Prijatelji ti postanu druga porodica. Znaš da će ti pre ili kasnije trebati njihova pomoć kao i njima tvoja. Ne mislim na pomoć zbog droge i narko kartela. Često su to bile male stvari, poput hrane. Kada niko od nas ne bi imao hrane pitali bi smo ljude na ulicama. Morao bi da budeš baš očajan da bi radio tako nešto. Ljudi su nas se plašili. Gledaj na to ovako: igraš fudbal ceo dan, prljav si i znojav kada te vide, ljudi misle da želiš da ih opljačkaš. To je bilo veoma tužno. Samo smo želeli parče hleba ili keks. Bilo šta…

Sa sedam godina sam bio na Ronaldinjovom rođendanu

Otac mi je muzičar u samba bendu i upravo oni su svirali tamo. Ronaldinjo je rođen u istoj zajednici gde i ja, stoga su moj tata i ujak poznavali njega. Uvek sam želeo da budem sledeći Ronaldinjo. Ova žurka je bila nakon što je prešao u Barselonu. Sećam se da je stajao na ulaznim vratima i dočekao sve goste grleći ih. Taj osmeh, čoveče. Znate taj osmeh. Osećao sam kao da je rekao svima “Dajte mi loptu i uspeću da vas nasmejem.” Imam veliku sreću što je Ronaldinjo moj prijatelj. On čak i gleda moje utakmice ponekad i divi mi se kako igram. Mislim, kako uopšte da reagujem na to?

foto: twitter/@LUFC

Pobegao sam od podzemlja i droge

Imao sam sreće. Sa 17 godina sam i dalje igrao varzea turnire i trošio sam više novca na putovanja nego što moja porodica može da priušti. Cilj mi je bio da upadnem na akademiju i da mesečni džeparac šaljem porodici. Ipak, kada to nije uspelo bilo je vrlo lako da razmislim o drugim načinima da nabavim novac. Vrlo lako.U tom svetu nema mira. Izgubio sam dovoljno prijatelja da znam to. Danas si živ sutra si mrtav. Međutim roditelji su mi pomogli. Uspeli su da me odgovore od toga.

Mogao sam da postanem frizer

Kada sam imao 18 godina bio sam odbijen već toliko puta da nisam mogao ni da prebrojim. Internacional, Gremio, svuda su mi rekli isto “Premali je, nema snage”. Uvek isto. Uvek. Malo pre nego što sam napunio 19 godina bio sam sa U20 timom Avaia. Nikada nisam bio toliko odvojen od kuće pokušavajući da izborim ugovor. Međutim, onda sam se povredio. Kada sam se oporavio nije bilo mesta za mene, trenirao sam sam. Obično bih se vratio na varzea turnire jer sam tamo bio najbolji. Niko mi nije govorio da sam premali ili preslab. Ipak, ovog puta sam pukao zvao sam roditelje i rekao da hoću kući. Roditelji su se složili sa time ali je mama rekla da moram da nađem pravi posao ako već odustajem od svog sna. Stoga je bio plan da se zaposlim u supermarketu ili u frizerskom salonu. Ali ona nije odustala od mene. Rekla mi je kako ću jednog dana igrati negde i da svi teški momenti prođu kad tad.

Moj ujak je bio u pravu

On je takođe bio profesionalni fudbaler, ali je odustao jer su mu nedostajali prijatelji i porodica. Ja ne planiram da uradim to. Ali razumem ga. Cena je visoka. Pogotovo kada dolazite iz daleka kao ja. Ne vidite prijatelje kako odrastaju, ne upoznate njihovu decu. Kada vam se baba i deda razbole ne možete da budete tu da im pomognete. Pošto dolazim iz favele, mnogo prijatelja sam već izgubio. Neki su u zatvoru, neki su mrtvi. Nikad nismo dobili priliku da se pozdravimo.

ARSENAL – NORIČ ug 3+ (1.69)

Bruno Fernandeš je moj stariji brat

Barem ja tako to vidim. Bruno mi je pomogao puno. U Portugalu smo pričali dosta i išli bismo na ručak ili večeru često. Kada sam prelazio u Ren, on me je savetovao. Veoma je mudar. Kada sam bio u avionu za Lids, rekao mi je da moj stil igre skroz odgovara ovoj ligi. Bio je u pravu. Volim da mu pričam kako ću mu provući loptu kroz noge sledeći put kada budemo igrali jedan protiv drugog. Volimo da se šalimo tako. Vidimo se uskoro na terenu brate. Pazi samo da ti noge budu skupljene.

Odrastao sam na golovima Tjerija Anrija

Gledao bih Premijer ligu na besplatnim kanalima kod kuće. Čoveče, Anri bi leteo po terenu. Sećam se da su stadioni bili puni, pesma se čula sa tribina. Nisam siguran tačno gde, ali verovatno u nekom baru u Restigi sam obećao sebi da ću jednog dana igrati gde i on.

Bjelsa me je uplašio na prvom treningu

Bio je to moj prvi trening sa Lidsom a Bjelsa je došao nešto malo kasnije. Bio sam sam, igrao se sa loptom i neko me je potapšao po ramenu. Okrenuo sam se i video Bjelsu kako stoji ispred mene. Poželeo mi je dobrodošlicu i rekao da je tu za mene šta god mi treba. U prvih nekoliko meseci često je znao da me povuče na stranu i objasni mi šta da radim i kako da se kreće. Dugujem mu puno. Marselo uvek ide na pobedu. Nebitno ko je naš protivnik nikad se ne menjamo. To je ono što volim.

foto: twitter/@LUFC

Mislio sam da ću izgubiti nogu

Sećate se kada mi je Fernandinjo faulirao na Etihadu pred kraj sezone? Udario je jako u butinu. Na to sam navikao na varzea turnirima. Tamo staviš malo leda i nastaviš da igraš. Nema krvi, nema faula. Rekao sam Marselu ” Dva, tri dana i moći ću da igram”. Ali kada sam stigao kući i skinuo zavoj, noga mi je bila skroz natečena. Duplo veća od druge noge. Pozvao sam lekara i prebacili su me brzo u bolnicu. Imao sam nešto što se zove unutrašnji hematom. Doktori su morali da me operišu kako bi uklonili krv. Nikada pre nisam imao operaciju. Takođe su rekli da ću propustiti ostatak sezone. Bojao sam se da ću možga izgubiti nogu. Ipak sve je bilo u redu. Imao sam cilj da igram poslednju utakmicu kod kuće protiv Totenhema jer je to bila utakmica sa navijačima na Eland Roudu. Dobio sam nekoliko minuta, igrao pod bolovima ali je vredelo.

Taj slobodan udarac je za Ronaldinjovu majku

Preminula je nekoliko dana pre utakmice. Nisam mogao da odem u Brazil pa sam mu poslao cveće. Kada sam došao u svlačionicu dobio sam ideju da napišem poruku za nju na majci ispod dresa. Imao sam osećaj da ću tog dana dati gol. Kada smo dobili slobodan udarac, shvatio sam to kao blagoslov. Hvala bogu da je lopta završila u golu. Iako sam napustio Restigu, pravila za mene još uvek važe. Uvek se pobrinite za vašu drugu porodicu. Uvek pazite na svoju braću.

Ja prosto volim Lids

Presrećan sam ovde. Svi su me dočekali otvorenih ruku. Marselo, vlasnici, saigrači, ljudi u klubu, navijači… Tokom cele prošle sezone sam samo jedva čekao da zaigram pred prepunim Eland Roudom. Bilo mi je veoma teško bez navijača jer su oni jedan od glavnih razloga zašto sam hteo da zaigram u Premijer ligi. Jedva čekam da ponovo zaigram pred navijačima Lidsa. Vi ćete navijati za nas, mi ćemo napraviti šou a ja ću učiniti sve što mogu kako bih vam nabacio osmeh na lice.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here