Liverpul i Mančester siti godinama su lutali. Prvi su prolazili kroz veoma težak period, kao u Engleskoj, tako i u Evropi, drugi su imali novac, ali ne i pravog menadžera i jasan plan na šta da ga ulože. Kada su rešili menadžere, i jedni i drugi su došli na nivo na koji su želeli da budu. Jeste Siti osvajao trofeje i pre Pepa Gvardiole, ali je evidentno da su postali klub, ovakav kakav su danas, zahvaljujući španskom inovatoru.
Jirgen Klop je u oktobru 2015. godine preuzeo Liverpul i započeo misiju “buđenja uspavanog diva”. Pep Gvardiola devet meseci kasnije, jula 2016. seda na klupu Mančester Sitija i počinje rekonstrukciju stare, istrošene i ne toliko dobre ekipe, koju je nasledio od Manuela Pelegrinija.
Kako su se oba tima menjala i jačala tako je stvarano i moderno rivalstvo koje je Engleska dobila. Nekada su Mančester Junajted i Arsenal bili krem Premijer lige, dolaskom Romana Abramoviča Čelsi je zamenio gradskog rivala kao najveći izazivač Ser Aleksu Fergusonu. Bogati Šeici stvorili su treći klub koji bio takmac Crvenim đavolima i Plavcima, a kako je mančesterski velikan, onaj crveni, u poslednjih nekoliko godina pao i zamenio ga je crveni velikan iz susednog grada Liverpula, stvorilo se novo rivalstvo.
Borba za titulu pre četiri decenije
Ako ste mislili da je sezona 2013/14 bila prva u kojoj su Liverpul i Siti odlučivali o tituli. Prevarili ste se. Pre 43 godine ova dva rivala vodila su jednu od interesantnijih i zanimljivih šampionskih trka.
Liverpul je 70-tih godina prošlog veka bio velesila u Engleskoj. Osvojili su pet titula, jednom podizali pehar FA kupa, dva puta su bili šampioni Evrope i na sve to dodali i dva Kupa UEFA.
Mančester siti, sa druge strane, nije mogao da se pohvali nešto bogatom dekadom tokom koje je najveći uspeh bio osvajanje Liga kupa 1976. U prvenstvu su, tu i tamo, uspevali samo da se ušunjaju u gornju polovinu tabele. Ipak, jedne sezone predvođeni Tonijem Bukom, postali su glavni konkurent Liverpulu u borbi za titulu. Buk je doneo stabilnost klubu, nakon nekoliko loših sezona. Pod njim su osvojili Liga kup i bili veoma blizu osvajanju titule. U sezoni 1976/77 Liverpul je došao do druge vezane titule završivši samo poen ispred Mančester Sitija. I pored toga što Crveni u poslednja četiri kola nisu nijednom pobedili i pokupili su tri boda, Siti nije uspeo da otme titulu mašineriji Boba Pejslija.
Na novu borbu ova dva rivala čekali smo punih 37 godina do one famozne sezone 2013/14. Liverpul je tada posle toliko godina delovao kao prava mašinerija. SSS trio (Suarez-Sterling-Staridž) je bio nemilosrdan. Vezali su u drugom delu sezone 11 pobeda. Preuzeli prvo mesto. Držali sve u svojim rukama. Ali usledio je nesrećni splet događaja zbog kojeg je pehar umakao. Klizanje Stivena Džerarda, poraz od Čelsija, ispuštanje tri gola prednosti na Selharstu i titula je otišla Sitiju. Čekanje na prvenac je moralo da se produži.
Usledio je loš period po oba tima. Titule su otišle dva puta Čelsiju i jednom Lesteru. U međuvremenu pomenuti menadžerski dvojac seda na klupe Etihada i Enfilda i počinje nova era.
Nova era
Bez uvrede bilo kojoj navijačkoj bazi, ali rivalstvo Mančester sitija i Liverpula je nešto najbolje što Engleska može da ponudi svetu u poslednje dve ili tri godine. Ostali, jednostavno, mnogo zaostaju. Nisu toliko jaki, a i ono najvažnije, nisu atraktivni.
Jirgen Klop i Liverpul i Pep Gvardiola i Mančester siti nude ono što svi neutralni navijači žele – lep, atraktivan i dinamičan fudbal.
Prvi pečat Pepa Gvardiole video se u drugoj sezoni 2017/18. Mančester Siti je mleo rivale: pobedio na 32 meča, izgubio samo dva, postigao je 106 golova i završio sezonu sa 100 poena (oba su rekord Premijer lige) i prelako se dokopao titule. Liverpul tada još uvek nije bio materijal da se bori za titulu u prvenstvu, ali je četi Jirgena Klopa pripao dvomeč u Ligi šampiona. Klop je u oba meča četvrtfinala nadigrao i nadmudrio Gvardiolu, prošao dalje do finala i najavio rivalstvo između ova dva tima koje će se razviti u narednim sezonama. Kasnije su finale Lige šampiona izgubili od Reala, ali je ono i Nemcu i ljudima u upravi “otvorilo oči”. Znali su šta je potrebno kako bi bili konkurentni.
Jirgen Klop je malo sporije radio rekonstrukciju Liverpula, jer koliko god da je Sitijeva ekipa u trenutka dolaska Gvardiole bila stara i loša, Španac je od starta imao veći budžet i bolje igrače koje je nasledio. Nemac je polako počeo da oblikuje ekipu i da “instalira” svoju taktičku zamisao. Liverpul je svake sezone bio sve bolji i bolji: osmi, četvrti, četvrti (te sezone i finale Lige šampiona), da bi u svojoj četvrtoj sezoni došao na nivo da parira Sitiju.
Istorijska trka i šampionski vicešampion
Kada pogledate učinak Liverpula iz sezone od pre dve godine i vidite da su je završili sa samo jednim porazom, 89 postignutih golova, 22 primljena i 97 bodova, bili biste sigurni da je titula pripala njima. Tako bi bilo u bukvalno svakoj drugoj sezoni, osim te. Te sezone za rivala su imali još jednom moćni Mančester siti. Građani su bili još ubedljiviji: 30 pobeda, 95 postignutih golova, 23 primljena i 98 bodova.
Pomenuta sezone bila je, verovatno, ona koja je i stvorila ovo rivalstvo. Liverpul i Siti delovali su kao odrasli koji igraju u parku sa klincima. Maltretirali su svoje rivale. Čitave sezone smenjivali su se na mestima jedan i dva i bilo je jasno da ko prvi ispusti bodove – ostaje bez titule. Siti je imao više poraza, ali je Liverpul često remizirao. Posle utakmice bez golova sa Evertonom u martu, Gvaridiolin tim pobedom preuzima prvo mesto i do kraja ga više nije ispuštao. Vezali su neverovatnih 14 pobeda u finišu!
Svojih pet minuta Liverpul je dočekao prošle sezone. Jednostavno bili su prejaki. Nisu imali konkurenciju.
Siti nije bio na nivou pravog konkurenta, dok je Liverpul bio sa druge planete. Potpuno zasluženo, u sezoni koja je imala čudan finiš zbog korona virusa, Liverpul dolazi do prve titule prvaka Engleske posle 30 godina. Ipak, i tu je malu bitku dobio Gvardiolin tim. Liverpul je tokom sezone delovao zastrašujuće. Išli su ka tome da obore sve rekorde, ali na kraju nisu uspeli da završe sezonu bez poraza i izjednače sezonu Arsenala, niti da obore Sitijev rekord po broju datih golova i osvojenih poena.
Premijer ligi su falili ovakvi timovi. Engleska baš dugo nije imala ekipe koje su mogle da izađu na crtu Bajernu, Realu ili Barseloni. Slabe sezone u kojima su Lester i Čelsi dolazili do titula, možda su bile zanimljive za neutralne navijače, ali gledajući na papiru, premijerligaški velikani tada nikada slabiji nisu bili. Liverpul je u međuvremenu postao evropska sila. Titula u Ligi šampiona i jedno finale. Gvardiola je napravio ultra jak tim. To što je tvrdoglav u Evropi i ne odustaje od nekih svojih principa, košta ga uspeha i u tom takmičenju. Engleska je dobila neverovatne utakmice ove dva tima. Ultra zanimljive šampionske trke i novo rivalstvo modernog doba.
Prvi čin igra se danas. Na Etihadu.
Jirgen Klop je pre utakmice potvrdio da u timu neće biti Tijaga Alkantare koji nije dovoljno spreman da bi počeo sa treninzima, kod Gvardiole nedostaje Serhio Aguero.
Pep zna da će biti teško u nedelju.
Kada igraš protiv tima kao što je Liverpul uvek ima trenutaka kada mnogo patiš. Mi ćemo pokušati da iskoristimo to kao našu snagu što više možemo.
Nemac se ne slaže sa medijima da je ovo utakmica koja ima veliki značaj za nastavak sezone.
Nije odlučujuća. Molim vas. Veoma je teška utakmica za oba tima. Početak je sezone i mnoge stvari su drugačije. Ne može se porediti situacija sa prošlom ili pretprošlom sezonom.
Navikli smo da nam najbolji treneri današnjice i dva najbolja tima Engleske uvek prirede pravo uživanje svih 90 minuta. Ništa manje ne očekujemo ni ovog puta,
