Prokletstvo broja devet u Čelsiju – ko je sledeća žrtva?

0
184
Foto: Twitter/@ChelseaFC

Fudbalski klub Čelsi ostao je bez Romela Lukakua, koji je napustio “Plavce” i uputio se na jednogodišnju pozajmicu (čitaj povratak) u Inter. Belgijanac je plaćen čak 113 miliona evra, kada je u avgustu prošle godine pristigao na Bridž, ali brzo se ispostavilo da će doneti više nevolja nego koristi svojoj ekipi. Da stvar bude još gora, “Big Rom” je nosio broj devet na dresu, koji, kako stvari trenutno izgledaju, kao da vuče svojevrsno prokletstvo za fudbalere koji se usude da u Čelsiju zaigraju sa devetkom na leđima.

Kada govorimo konkretno o PL, belgijski napadač je postigao mršavih osam pogodaka na 26 nastupa. Moramo se usaglasiti da to nije brojka koju su svi priželjkivali. Ali, čak i u slučaju da ostavimo golgeterski učinak po strani, sve što se tiče transfera Lukakua u Čelsi, kao i vremena koje je proveo na Bridžu, deluje kao potpuno promašena investicija. Tek na momente je delovalo da bi Romelu mogao lepo da se uklopi u prestonici, ali mnogo je više bilo situacija u kojima je izgledalo kao da Belgijanac naprosto ne pripada ovoj ekipi, ovom kolektivu. Kao šlag na tortu, tu je i čuveni intervju koji je isplivao u javnost, a koji se tiče njegove želje za povratkom u Italiju.

Lukaku nije ni prvi, a po svemu sudeći ni poslednji, koji neslavno završava svoj boravak u Čelsiju, a sva ta imena povezuje jedna stvar – broj devet na poleđini dresa.

Počnimo od Krisa Satona, koji je do dolaska u Čelsi, davne 1999. godine, važio za fenomenalnog golgetera. Ta etiketa mu je, međutim, veoma brzo splasnula, s obzirom na to da je postigao samo jedan pogodak na 28 ligaških nastupa. Da se nije snašao u redovima “Plavaca”, blago bi bilo reći. Ekspresno je prodat Seltiku, u kojem je ponovo nastavio da rešeta protivničke mreže.

Nakon toga je usledio period sa Matejom Kežmanom i njegovom devetkom na dresu, ali se epizoda Srbina završila takođe neslavno i veoma brzo. Godinu dana u Londonu, 41 utakmica i samo sedam pogodaka, plus činjenica da je baš retko bio starter, bili su dovoljan razlog da ga klub pošalje u Atletiko iz Madrida.

Foto: www.chelseafc.com

Neki su možda i zaboravili za Kalida Bularuza, koji je u Čelsi stigao 2006. godine, i to na insistiranje Žozea Murinja. Portugalski stručnjak je konstantno hvalio Holanđanina, kojem je dodeljen dres sa brojem devet, uprkos tome što je bio defanzivac. Murinjo je tvrdio da je doveden izuzetan igrač, tzv. univerzalac koji može da pokriva sve pozicije u odbrani. Bularuz je veoma dobro započeo svoju karijeru u Čelsiju, ali ubrzo je usledio drastičan pad u igri, propraćen povredama prvo kolena, a potom i ramena. Dve sezone, 13 nastupa za engleski tim.

Stiv Sidvel je bio sledeći kojem je dodeljena čuvena devetka. Došao je iz Redinga u Čelsi, 2007. godine. Bio je izuzetno zadovoljan što će imati šansu da igra i stasava uz Esijena i Frenka Lamparda, ali se brzo ispostavilo da nije ni izbliza kalibar za “Plavce”. Brže nego što ste izgovorili njegovo ime, napustio je Bridž i otišao u Aston Vilu.

Franko Di Santo, Argentinac kojeg su nazivali i “malim Krespom”, imao je tu čast da bude sledeći koji će nositi broj devet na dresu. Jedan od igrača kojem je ona etiketa “večitog talenta” veoma bliska i odlično ga opisuje. Nije uspeo da se izbori za mesto startera u Čelsiju, prvo je poslat na pozajmicu u Blekburn, a zatim ga je put preko Vigana naneo sve do Španije i Nemačke. Trenutno nastupa za turski Geztepe, koji je ove godine ispao u drugu ligu.

Nakon Di Santa, usledila je jedna novija generacija fudbalera, ako možemo tako da ih nazovemo, koja je mnogo poznatija i bliža običnim poznavaocima engleskog fudbala. Redom, Fernando Tores, Radamel Falkao, Alvaro Morata i Gonzalo Iguain, igrači su za koje na Bridžu gotovo da ne žele ni da znaju, a pojedini ih se čak ni ne sećaju.

Foto: www.chelseafc.com

Znamo kakva je “zver”, u pozitivnom fudbalskom smislu, bio Tores u dresu Liverpula, a onda, kada je pojačao redove velikog rivala, kao da je nestao deo njegovog talenta i karakteristika koje su mu do sada krasile karijeru. Čisto napomene radi, na gotovo identičnom uzorku mečeva (oko 110), koje je odigrao za “Redse” i “Plavce”, na Enfildu je postigao 65 pogodaka, dok je za Čelsi ta brojka tek 20.

O partijama i driblinzima koje je prikazivao Radamel Falkao pre svog boravka u Čelsiju zaista je suvišno trošiti reči, a onda se Kolumbijac pojavio na Bridžu kao potpuno nov čovek, koji nije ni izbliza ličio na ono što je godinama prikazivao u klubovima poput Atletika ili Monaka.

Da li je zaista problem u tom famoznom broju devet, ili Čelsi zapravo ne uspeva da pronađe adekvatna pojačanja na poziciji napadača već godinama, decenijama unazad. Zapravo, nisu “Plavci” u potrazi za pojačanjem koje će biti samo kvalitetno, već tragaju za ofanzivcem koji će oboriti fudbalsku planetu s nogu. Paradoks je u tome što je većina igrača sa ove liste to i radila, sve dok nije potpisala za Čelsi. Ko je sledeća žrtva?

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here