Najveći? Ne. Najkvalitetniji rivalitet u istoriji (PL)? DA!

0
2595
klop i gvardiola
Foto: Twitter/@ManCity/@LFC

Mančester Siti i Liverpul su opet remizirali i opet su pokazali da su kao timovi, posebna liga u odnosu ne na Premijer ligu, već na čitav svet. Pep Gvardiola i Jirgen Klop su postali najkvalitetniji rivali u modernoj fudbalskoj eri, ali da dođemo sistematično do tog zaključka posle ove utakmice.

I Pep i Klop su izveli prejake sastave, imaju po 15 igrača od kojih mogu žmureći da izaberu gotovo podjednake jake ekipe, ua zavisnosti od potrebe i taktike. Žezus je možda bio iznenađenje, ali je onda postalo jasno da nije.

Prvo poluvreme

Moramo po segmentu, odnosno po poluvremenima. Siti je u prvom u potpunosti dominirao, ne samo po igri, već i u realizaciji svojih ideja. Siti je bio tim koji je znao šta hoće od svojih napada i što je u tome i najvažnije – direktno je otkrivao da zna slabosti rivala – utrčavanja iza bekova i napad po bokovima. Ono što je mene lično izennadilo jeste da je Pep mnogo više vršio pritisak na levi bok Liverpula, Robertson je dopustio da mu pobegnu Žezus i Voker, potom i De Brujne kada je napravio žuti karton. Siti je opterećivao bokove, što i nije bilo iznenađenje, jer ko je gledao recimo Inter – Liverpul u Ligi šampiona, mogao je da vidi kako je Simone Inzagi razbio Perišićem stranu TAA. Tako nešto je moglo da se očekuje i danas, mada je Pep više iznenadio pojačanim pritiskom i na drugi bok.

Neočekivani problemi Liverpula bili su centaršutevi. Liverpul je dominantan u tom segmentu, ali je očigledno postavka bila loša. Rodri, pa Laport imali su čiste skokove, što nije očekivano pored VVD, Matipa i Fabinja iz statičnih centaršuteva, odnosno prekida.

Za razliku od Sitija, koji je znao šta hoće, Liverpul nije bio dovoljno dobar u svojoj igri. Pre svega, Siti je igrao bolji presing i Liverpul je imao mnogo više problema u iznošenju lopte. Liverpul davno nije bio nadigran u presingu i posedu, a da pritom ostane sa najmanje stvorenih šansi u jednom poluvremenu. Osim gola, Žota je imao još bolju šansu, kada je morao da doda Salahu, ali je Laport tada izveo potez meča, savršenim klizećim startom.

Drugi pogodak Sitija potvrdio je još jednom da TAA ne ume da isprati svoje igrače, i da u fazi defanzivne jednostavno rečeno – ne razmišlja kao bek. Njegova prava definicija je savršeno krilo i plej na desnom beku i to ima svoju cenu u defanzivi. On je ostao na drugoj stativi, Žezusa nije ispratio ni pogledom, kao da nije ni obratio pažnju da li ima nekog iza. U trenucima kada “pukne” u rupi iza TAA i Robertsona, Siti je uvek imao igrača na povratnoj, koji je znao šta će se desiti i imao je zadatak da se nađe na pravom mestu. Srećom po Liverpul, Sterling se našao u dve pozicije u završnici, da su tu bili De Brujne, Silva ili Žezus, verovatno bi pao i treći gol.

Sve u svemu, Pep je u prvom poluvremenu pokazao da je za razliku od Klopa, odlično uradio domaći zadatak iz prethodnih duela, u pripremi utakmice.

Drugo poluvreme

Ono što je Pep uradio u pripremi utakmice, Klop je na poluvremenu. Početak drugog poluvremena, osim gola, bili su jasniji nego čitavo prvo poluvreme. Liverpulov gol nisu samo Salah i Mane, kao asistent i strelac, već i neverovatno kretanje Žote, koji je u stilu Luisa Suareza, otvorio direktan prostor između beka i štopera za 2:2.

Delovalo je da će Liverpul pokazati svoje konkretnije lice u napadu, ali je to ipak nekako izostalo. Klop nije srljao posle 2:2, nije imao ni šansi. Klop je to pokušao da promeni izmenama, ali ni Dijaz ni Keita nisu doneli veću promenu u napadu.

Siti je postigao pogodak, posle nove odlične akcije, De Brujne je opet uradio sve, poslao je pas za Sterlinga, a milimitri i VAR su spasili Liverpul. Ofsajd je bio, nema šta, da nije, teško da bi se Liverpul vratio treći put u ovakvoj igri.

Najbitniji trenutak drugog poluvremena bila je očajna odluka Žezusa da izabere da gađa prvi ugao protiv jednog Alisona, a da ima dvojicu igrača na povratnoj i to u trku. Nakon toga, delovalo je da će i jedni i drugi ipak biti zadovoljni bodom. Kao što bi verovatno bili i pre meča, ali su i bez obzira na to, želeli da pokušaju i da pobede.

Suma sumarum

Sve u svemu, zaključak je da smo svedoci, ne najvećem, ali sigurno najkvalitetnijem rivalstvu u istoriji Premijer lige. Jesmo imali Fergija i Vengera u zlatnoj eri Arsenala, kasnije opet Fergija i Murinja sa Čelsijem. Ali, da su dvojica menadžera ovoliko trajala na klupama premijerligaša, igrala moderan, napadački fudbal, a opet toliko različit, sa ogromnim poštovanjem i zdravim rivalitetom, nismo do sada imali.

Liverpul i Junajted, Arsenal i Totenhem, sigurno imaju veći istorijski, navijački rivalitet. Po fudbalskom kvalitetu imamo Pepa i Klopa. I sve što možemo jeste poželimo da obojica teraju ovog prekoputa da budu još bolji i da pomeraju granice ludila. Da igraju proaktivan, napadački, moderan, a sistemski potpuno drugačiji fudbal.

Pepovo lupanje Klopove ruke na kraju najbolja je potvrda toga. Nema mržnje, nema sudara svetova, nema ničeg ružnog u ovom rivalitetu. Samo 100% kvalitet. Ljudski, fudbalski, liderski, elitni.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here