Nakon veoma teške i turbulentne sezone, tri različita menadžera i 22 poraza u 38 utakmica, Lester se vraća u Čempionšip. Ovo je ogroman pad za ekipu koja je do pre svega dve godine bila redovan učesnik evropskih takmičenja i osvajač FA kupa. U poslednjem kolu su odradili ono što je do njih. Slavili su protiv Vest Hema sa 2:0 ali svoju sudbinu nisu držali u svojim rukama te je tako Everton ostao u elitnom rangu zahvaljujući pobedni nad Bornmutom (1:0).
Da će ovo biti problematična sezona za “lisice”, moglo se naslutiti i tokom predsezone prethodnog leta.
Brendan Rodžers je radio vrhunski posao od kako je stigao iz Seltika u januaru 2019. godine. Dve sezone nakon toga je podigao FA kup a nedugo zatim i Komjuniti Šild. Njegova ekipa je dve sezone za redom bila nadomak finiša u top četiri jer su dva puta završavali na petom mestu a u debitantskom izdanju Lige konferencija su igrali polufinale.
Ispadanje u trećem evropskom takmičenju je dalo znak Rodžersu da je vreme da osveži ekipu tokom letnjeg prelaznog roka što je on imao u planu. Upravi je saopštio određena imena koja bi trebalo da napuste King Pauer (konkretno se spominju Mendi i Ajoze Perez) dok je jedno od pojačanja trebalo da bude Levi Kolvil koji je na kraju završio u Brajtonu.
Međutim, kada se Brendan vratio sa pauze i započeo pripreme bio je iznenađen kako uprava nije ništa ispunila od njegovih zahteva. Na prvi konkretan potez se čekalo do poslednjeg dana prelaznog roka kada je doveden Vut Fas iz Rena za 15 miliona funti.
Globalna pandemija je znatno uticala na to jer je vlasnik Lestera ujedno i vlasnik avio kompanije. Kako nije bilo previše putovanja u tom periodu, prihodi su opali što je značilo da se određene investicije (kao što je Lester) moraju staviti na čekanje. Niko nije ni slutio da bi to ovoliko moglo da se obije o glavu vlasniku i upravi kluba.
Menadžerski problemi
Lester je pobedio samo jedan meč u prvih 10 u sezoni ali je uspeo da se popne na 12. mesto pred Svetsko prvenstvo i mundijalsku pauzu je sačekao sa četiri boda iznad opasne zone. Iz ove perspektive deluje da je odlaganje otkaza Rodžersu samo pogoršalo situaciju. Na samom startu, menadžer je podržan od strane uprave iako su se na stadionima mogli videti natpisi “Rodgers out” nakon poraza od Čelsija i remija sa Brentfordom. Ipak, poraz od Kristal Palasa koji je bacio Lester u zonu ispadanja, bio je kap koja je prelila čašu i Brendan je otpušten.
Ono što je u tom trenutku predstavljalo problem jeste činjenica da je trener otpušten bez jasne zamisli ko bi trebalo da dođe na njegovo mesto. Adam Sedler je vodio ekipu dva kola i upisao poraze od Aston Vile i Bornmuta dok su čelnici kluba tragali za novim trenerom. Kontaktiran je Grejem Poter ali je on želeo da sačeka kraj sezone za izbor nove sredine. Uspešno su obavljeni pregovori sa Džesijem Maršom koji se u poslednjem trenutku povukao jer je osećao da nije pravi trenutak za ovaj potez. Na kraju, verovatno i prekasno, izbor je pao na Dina Smita.
Neadekvatne zamene za Šmajhela
Odluka da se Kasper Šmajhel nakon gotovo 12 godina pusti i da se pritom ne dovede adekvatna zamena je verovatno jedan od glavnih razloga što ćemo “lisice” gledati u Čempionšipu naredne sezone. Kasper je bio kapiten i lider ekipe. Neko ko je držao svlačionicu svojim prisustvom i činjenica je da od njegovog odlaska Lester to nema.
Dancu je ponuđen produžetak ugovora na jednu sezonu ali je ipak odlučio da se spusti na jug Francuske i potpiše trogodišnji ugovor sa Nicom. Na King Paueru su tako ostali sa Denijem Vordom i Danijelom Iversenom.
Vord je četiri godine predstavljao rezervu Šmajhelu i Velšanin je imao period od šest utakmica bez primljenog gola na osam mečeva ali je uprkos tome izgledao dosta nesigurno i primao je u proseku 1.8 golova po meču pre nego što je Iversen zauzeo njegovo mesto. Ekipa je na kraju završila sezonu sa 68 primljenih pogodaka. Samo Sautempton (73) i Lids (78) – koji su takođe ispali – i Bornmut (71) su primili više golova od Lestera ove sezone.
Najskuplja ekipa koja je ispala
Na papiru, naredne sezone, Lester će biti najveći favorit za ekspresan povratak u elitni rang. Džejms Medison i Harvi Barns su “dragulji” ove ekipe i njihove prodaje bi trebalo da pokriju troškove ovog “izleta” u Čempionšio. Kada na to dodamo i “padobranske isplate” od Premijer lige, trebalo bi da se odmah vrate u najviši rang, zar ne? Nažalost, verovatno ne.
Ako je potraga za zamenom Brendana Rodžersa bila katastrofa, manjak vizije i planova za aktuelne igrače je još gori. Sedmorici igrača ističu ugovori u junu ove godine. Dvojica su Tilemans i Sujundžu na kojima je Lester mogao da izvuče kakav takav novac prethodnog leta.
Ugovori istuču i osmorici igrača narednog leta i kako je klub ispao i svima u ugovoru stoji smanjenje plata za do 50%, sva je prilika da će doći do nekih rezova kako u ekipi tako i u upravi kluba. Lester na plate igrača i zaposlenih izdvaja 180 miliona funti što je, ne računajući “veliku šestorku”, najveća suma u Premijer ligi. Džejms Medison, Džejmi Vardi i Rikardo Pereira su samo neki od igrača koji zarađuju 100 hiljada funti nedeljno.
“Lisice” su u maju 2022. godine imale prihode u iznosu od 214 miliona funti. Sledeće sezone ti prihodi će biti tri puta manji i očekuje se zarada od svega 70 miliona funti zbog igranja u Čempionšipu.
Stoga, iako deluje da će se Lester iste sezone vratiti u Premijer ligu, vrlo lako je moguće da se to neće desiti. I to ne jer je Čempionšip nepredvidiva i najzanimljivija liga na svetu (što i jeste) već zbog silnih problema unutar kluba koje ova uprava evidentno nije sposobna da reši.