“Prime” Fabregas > “Prime” De Brujne

0
2128
Foto: fcbarcelona.com

U novoj sezoni koja je pred nama, za čitaoce našeg portala pripremili smo još jednu rubriku – nepopularno mišljenje u kojoj ćemo porediti sve što se (ne)može porediti najsubjektivnije moguće. To znači da je ovo rubrika spremna na sve osim na vređanje i suština svega je da se ne složimo.

Današnji rođendandžija je Kevin De Brujne, verovatno igrač koji će na kraju karijere dobiti titulu jednog od najboljih veznih koji su ikada igrali u Premijer ligi. Motiv za autora teksta bio je da podelim nepopularno mišljenje – Sesk Fabregas u “prajmu” > De Brujne u svom trenutnom “prajmu”.

Najpre, želim da podvučem crtu da će ovde biti obuhvaćeno više stvari, a ne samo individualni kvalitet pojedinca, u čemu je De Brujne verovatno koji stepenik iznad. Međutim, Fabregasove najveće vrline kroz karijeru jesu bile da je bio tihi vođa i lider kod nekoliko trenera, u nekoliko timova i da je osvojio praktično sve moguće trofeje, osim Lige šampiona.

Fabregas je ponikao u “La Masiji”, ali ga je “vengerovsko” oko odvelo u London kao 16-godišnjaka. Ubrzo, Sesk je postao standardan u ONOM timu Arsenala, gde su bili još i Patrik Vijera, Žilberto Silva, pa zamislite tu konkurenciju za jednog tinejdžera?!

Fabregas je postao standardan u sezoni 2005/06, u kojoj je igrao i u finalu Lige šampiona i to kao starter. Nažalost, njegova Barselona predvođena Frankom Rajkardom pobedila je rezultatom 2:1, a to je bilo prvo veliko finale u nizu mnogih koji su usledili za Fabregasa. U Arsenalu je postao najmlađi kapiten u istoriji, istina, nije uspeo da osvoji Premijer ligu, ali jeste FA kup.

Nakon osam sezona u Arsenalu, tokom kojih je odigrao preko 300 utakmica, usledio je poziv koji je čekao čitavog života. Pep Gvardiola ga je poželeo u svojoj najboljoj ekipi u istoriji, uz Ćavija, Inijestu, Busketsa, Mesija, Vilju, Pedrija. Fabregas je leta 2011. odlučio da se vrati kući, sa 24 godine, u svom “prajmu” koji je tek počinjao.

Prva sezona bila je kao u snu, a neverovatno je da je Fabregas igrao kao “lažna devetka” i tako pomagao Mesiju otvaranjem prostora pred golom. Fabregas je u toj sezoni 2011/12 osvojio četiri trofeja – Kup kralja, Superkup Evrope i Španije i SP za klubove, ali ne i dva najvažnija – La Ligu i Ligu šampiona. Odigrao je čak 48 mečeva, dao je 15 pogodaka i podelio 20 asistencija i sa tim učinkom bio najbolji veznjak u najboljem veznom redu ikada.

Nažalost, Pep Gvardiola je odlučio da ode posle njegove prve sezone, nasledio ga je Tito Vilanova, u kojoj je Sesk igrao znatno manje. Odigrao je 32 utakmice, često je ulazio sa klupe, dao je 11 golova i dodao 12 asistencija i konačno osvojio La Ligu, ali je u Ligi šampiona sudelovao u šamaru od Bajerna u dvomeču u polufinalu (0:3, 0:4).

Treća sezona bila je i poslednja, iako je kod trećeg trenera, Herarda Martina ponovo dobio važniju ulogu. Barsa je u poslednjem kolu izgubila titulu od Atletiko Madrida, nakon toga, otišao je i Martino i Fabregas. Novi trener, četvrti od kako je Sesk došao, Luis Enrike, želeo je umesto njega Ivana Rakitića, a Fabregas je otišao u redove ljutog londonskog rivala – Čelsi.

U svojoj prvoj sezoni, pod palicom Žozea Murinja, Fabregas je odigrao svoju najbolju godinu i sa 19 asistencija predvodio Čelsi do titule Premijer lige. Te sezone, Fabregas je odigrao ukupno 47 mečeva, dao je pet golova i dodao 24 asistencije, što je njegov rekord karijere.

Foto: www.premierleague.com

Svoju drugu titulu sa Čelsijem osvojio je pod komandom Antonija Kontea, u sezoni 2016/17 i to isped Pepovog Sitija i Klopovog Liverpula. Verovali ili ne, Čelsi je te sezone imao 93 boda, 15 više od Sitija i čak 17 više od Liverpula.

Fabregas je u pohodu na tu titulu odigrao ključnu ulogu, na 29 mečeva u PL, postigao je pet golova i dodao 12 asistencija.

To je ujedno bio i njegov poslednji trofej sa Čelsijem, a Sesk je pokazao da je bio ključan igrač i kod Pepa Gvardiole, Žozea Murinja i Antonija Kontea, u potpuno različitim sistemima igre.

Reprezentacija Španije

Ovo zaslužuje jedan poseban odlomak, jer to što je Fabregas radio u reprezentaciji zaslužuje poduži doktorski rad. Fabregas je dobio šansu još kod Luisa Aragonesa i još na EP 2008 imao važnu ulogu. Španija je postala prvak Evrope te godine u Švajcarskoj i Austriji. Fabregas je tada dobio “desetku” na leđima koju je čuvao do reprezentativne penzije i u potpunosti je opravdao. Na EP 2008. Fabregas je bio igrač sa klupe i čovek odluke. Aragones je tada u veznom redu imao Ćavija, Inijestu, Ćabija Alonsa, Markosa Senu, Davida Silvu, ali je Fabregas imao svoju veliku ulogu. U četvrtfinalu protiv Italije dao je odlučujući gol za pobedu u penal seriji, da bi u polufinalu upisao dve asistencije u pobedi nad Rusijom, čime je zaslužio mesto startera u finalu u kom je Španija pobedila Nemačku rezultatom 1:0. Fabregas se našao u idealnom timu EP, sa svojom 21 godinom.

Na red je došao najvažniji turnir u istoriji Španije – Mundijal u Južnoj Africi. Selektor je bio Visente Del Boske. Ipak, Fabregas ni na jednom meču nije bio starter, na sedam mečeva, u četiri je ušao sa klupe. Ipak, ušao je u istoriju kada je bilo najpotrebnije. U velikom finalu sa Holandijom, Fabregas bio taj koji je asistirao Andresu Inijesti za pobedu i prvu i jedinu titulu prvaka sveta za Španiju.

Sledeće veliko takmičenje koje je Fabregas obeležio bilo je EP 2012 u Poljskoj i Ukrajini. Zahvaljujući ideji Pepa Gvardiole, Del Boske je priznao da je “prepisao” od Katalonca i prihvatio da Fabregas nastavi da igra na poziciji “lažne devetke”, a mnogi analitičari smatraju da je upravo taj potez doneo novu titulu prvaka Evrope za Španiju. Fabregas je razbio na tom turniru, dao je gol na otvaranju šampionata protiv Italije, da bi potom pogodio i protiv Irske. U polufinalu sa Portugalom, u novoj penal seriji, Fabregas je opet dao odlučujući gol i odveo “furiju” u finale. U finalu, Španija je prikazala jednu od najboljih reprezentativnih predstava u istoriji. Fabregas je bio asistent za Davida Silvu kod prvog gola u pobedi od 4:0, ali je svojim kretanjima bukvalno uništio u tom trenutku jednu od najjačih odbrana ikada – Bufon, Barzalji, Bonući, Kjelini.

Fabregas je reprezentativnu karijeru završio sa 110 utakmica, 15 golova i 36 asistencija, i najvažnijim trofejima – dva EP i istorijsko SP.

De Brujne

Da se vratimo sada na početak priče i poređenja sa De Brujneom u njegovom trenutnom “prajmu” u kom uživamo svi koji volimo fudbal. De Brujne je u ovom trenutku verovatno najbolji vezista na svetu. Međutim, Belgijancu mnogi zameraju što u ključnim utakmicama Lige šampiona nije bio na svom nivou. Takođe, na SP u Rusiji 2018 u najvažnijem meču sa Francuskom u borbi za finale nije bio na svom nivou. De Brujne pleše pod dirigentskom palicom Pepa Gvardiole, uvek u istom sistemu, dok je Fabregasov put u tom slučaju bio daleko teži. Kod Pepa i Del Boskea je igrao na najtežoj poziciji “lažne devetke”, koju su obojica definisala kao “mestom koje razumeju samo najveći fudbalski umovi”. Onda je kod Murinja igrao kao zadnji vezni, a kod Kontea u formaciji 3-5-2 i 3-4-3. Uvek je znao kako da odgovori na svoje zadatke. I uvek je imao neverovatan uticaj na svoj tim, u kojem god da je igrao.

Pojedinačno gledano, po onome što gledamo suvim okom, De Brujne je klasa za sebe. Po svemu onome što je Fabregas uspeo, a da niko ne vidi, Sesk u “prajmu” je jedan od najpotcenjenijih igrača ikada.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here