Liverpul sa i bez TAA – najkreativniji igrač i/ili najslabija karika?

0
2984
trent aleksandar arnold
Foto: Twitter/@LFC

Fudbaleri Liverpula na sedam kola do kraja šampionata zaostaju jedan bod u odnosu na prvoplasirani Mančester Siti, sa kojim su “Redsi” nedavno odmerili snage na Etihadu. Utakmica je završena podelom bodova (2:2), a neka pitanja koja se tiču prednosti i mana ovakve postave za koju se prošlog vikenda odlučio Jirgen Klop, ponovo su centralna tema gotovo svih ostrvskih medija. Ukoliko bismo malo precizirali, najviše je bilo priče o Trent Aleksander-Arnoldu, desnom beku Liverpula. Šta TAA donosi kada je u igri, a šta su slabosti koje njegovo prisustvo na terenu gotovo uvek prouzrokuje?

Naravno da je ovo veoma široka tema, te da konkretan odgovor na pitanje iz naslova teksta definitivno nećemo dobiti na osnovu nekoliko pasusa i rečenica, ali ćemo pokušati da izanaliziramo konkretne stvari koje Trent omogućuje svojoj ekipi kada je na terenu, odnosno, koji nedostaci se pojavljuju tokom igre kada je on na svojoj matičnoj poziciji desnog beka.

Pre svega, u današnjem fudbalu je veoma popularizovano tzv. “targetiranje” jednog igrača kao najslabije karike u nekoj ekipi, te konstantno eksploatisanje i opterećivanje pozicije na kojoj igrač, onaj za kojeg se proceni da je “najlakša meta”, najviše dejstvuje. U poslednje vreme, rivali Liverpula su za tu ulogu često birali Trenta Aleksander-Arnolda, pokušavajući da dodatno opterete desnu stranu “Redsa”, kako bi defanzivne sposobnosti i karatkeristike TAA morale konstantno da izlaze u prvi plan. Nije velika tajna da je Englez izuzetno tanak u obavljanju odbrambenih zadataka, a kako su to najčešće protivnici pokušavali da iskoriste?

Ukoliko uzmemo utakmicu sa Sitijem kao prvi primer, u nekoliko situacija se, pogotovo u prvom poluvremenu, jasno videlo da će Pep koristiti taktiku u kojoj će naglasak biti opterećivanje bočnih pozicija, a kako se Trent nije dobro snašao u branjenju prostora, u čemu mu je mnogo otežala činjenica da Mohamed Salah, krilo ispred njega, stoji visoko zbog eventualne tranzicije iz odbrane u napad, “Građani” su lako stvarali višak i ulazili u veoma dobre šanse ili pozicije za ubacivanje lopte u kazneni prostor. Štaviše, iako ovde nije direktan krivac, drugi pogodak Sitija je postignut nakon što se Gabrijel Žesus “prišunjao” Arnoldu iza leđa. Engleski reprezentativac nije izgledao kao da je uopšte svestan da iza sebe ima još jednog protivničkog igrača, a s obzirom na to da je ofsajd zamka bila neuspešna, domaćin je postigao regularan pogodak i poveo.

Sigurno se sećate dvomeča sa Interom, u okviru osmine finala Lige šampiona. Slična situacija i taktika kojom se Gvardiola poslužio – Simone Inzagi je takođe odlučio da optereti Trenta, a Ivan Perišić mu je zadavao prave glavobolje, pogotovo u meču koji se odigrao na Đuzepe Meaci. Kod prve situacije na snimku ispod, Fabinjo je preuzeo Perišića u cilju da “zakrpi” desnu stranu, međutim, iako nije imao svog igrača kojeg treba da čuva, TAA je bio poprilično udaljen od tog duela (Fabinja i Perišića), te je zbog toga kasnio da popravi izgubljen duel svog saigrača. Ušao je u blok koji teško da tako uopšte i može da se nazove, centaršut nije sprečen i iz toga je Inter stvorio izuzetno dobru priliku, pogodivši okvir gola. Kod druge situacije, hrvatski reprezentativac je dobio za nijansu više prostora i iskoristio to kako bi olako zaobišao Engleza, koji je bio veoma daleko od rivala, štaviše, nije bio ni u poziciji da napravi prekršaj, ali je Konate odličnim zatvaranjem sprečio konkretniju priliku “plavo-crnih”.

Tokom čitave utakmice su Italijani napadali po svom levom boku, maksimalno koristivši atribute i karakteristike Ivana Perišića, koji je veoma jak na lopti i izuzetno kreativan/agilan u situacijama “jedan na jedan” sa protivnikom. Trentovi blokovi su često kasnili, Ivan je uputio mnogo centaršuteva prema svojim saigračima to veče, a problematično je bilo i postavljanje u tzv. “defanzivni stav” Engleza, kada se već stvore uslovi da naprosto mora u izolaciji da brani svog čuvara, jedan na jedan. Potpuno otvaranje leve strane i ostavljanje ogromnog prostora za udarac levom nogom, kojom se Hrvat podjednako dobro služi kao i desnom.

Glavobolje za Jirgena Klopa je te večeri bilo mnogo, s obzirom na to da su se igrači Intera, a pogotovo gore pomenuti pojedinac, baš lako ubacivali/utrčavali iza leđa protivničkoj odbrani. Neke elementarne stvari u defanzivi Trenta Aleksander-Arnolda očigledno nedostaju. Dakle, ukoliko bismo morali da izdvojimo jednu stvar, igra jedan na jedan svakako je glavna boljka desnog beka Liverpula. Druge stvari se još i mogu nekako korigovati, Trent je veoma inteligentan igrač, koji se često oslanja na svoju dobru percepciju prostora, te kvalitetnim postavljanjem može da reši određene situacije. Takođe, kako bi sprečio deo onoga što smo gore napisali, Jirgen Klop često, pa i u meču protiv Sitija, postavlja najčešće Džordana Hendersona kao tzv. korektora na desnoj strani, koji će ostati iza Arnolda i braniti prostor/sprečavati kontre, prilikom napada “Redsa”.

Suma sumarum, najbolja taktika protiv Liverpula? Definitivno “gomilanje” i potpuni fokus igre na jednoj polovini, a zatim brza promena strane, koja će omogućiti krilima da igraju i stvaraju iz situacija jedan na jedan, uz eventualni dodatak beka i pravljenja tzv. viška. Upalilo je Sitiju, upalilo je Interu, ali i još mnogim drugim ekipama, makar na kratko.

To bi bile neke slabosti dvadesettrogodišnjaka, naravno da ga niko apsolutno neće ocenjivati, niti formirati mišljenje, na osnovu samo negativnih stvari, pogotovo u slučaju TAA, koji donosi toliko toga dobrog ekipi kada je na terenu. Često su ga oslovljavali kao jednog od najtalentovanijih bekova u Evropi, a vremenom je taj epitet samo promenio vreme, te je iz budućnosti prešao u sadašnjost. Engleza mnogi ozbiljni analitičari i stručnjaci ubrajaju među najkvalitetnije bekove u ovom veku, a sasvim je sigurno da to nije bez razloga. Koje su njegove glavne karakteristike i prednosti koje donosi Liverpulu?

Trent Aleksander-Arnold je vrhunski tehničar, izuzetno jak i stabilan na lopti. Često je u ulozi asistenta, štaviše, uvek je u vrhu lestvice po broju dodavanja saigračima za gol, baš iz razloga što je u mogućnosti da pošalje precizne pasove kojima doslovno “spaja saigrače sa golom”. Pritom, Trent ne zna za bilo kakva ograničenja, njegove lopte su tačne bez obzira na udaljenost na koju je potrebno da se pošalju, nešto za šta Englezi vole da kažu “unlimited range”.

Takođe, lucidnost prilikom egzekucije tih dodavanja kod TAA je dostigla neki potpuno novi, vanvremenski, nivo. Poprilično je smiren tokom igre, maestralne poteze koje neretko viđamo u njegovoj režiji su plod čistog talenta sa kojim se naprosto rađate. Perfektni centaršutevi, forma udarca koja se doslovno viđa samo u video igricama, to je nešto jedinstveno, nešto što samo TAA može da nam ponudi. Izuzetno se snalazi u situacijama kada ekipi “škripi” kod protoka lopte, a svojom fudbalskom inteligencijom često nadoknađuje neke nedostatke, koji ne stignu ni da isplivaju. Njegova ubacivanja sa tzv. unutrašnjim felšom su donela bezbroj asistencija, omogućivši igračima kojima su te lopte namenjene da se proslave, s obzirom na to da ogroman broj pogodaka postižu na asistenciju baš ovog čoveka. “Namestio loptu na tacni” – savršen je opis nabacivanja/dodavanja engleskog reprezentativca. Sve to ne bi bilo moguće bez fenomenalnog pregleda igre, koji TAA neminovno poseduje.

Liverpul apsolutno nikada ne bi bio ista ekipa, niti postigao sve ove silne uspehe, da Trent nije deo Jirgenovog mehanizma. Od ostalih bekova je suludo očekivati ovakve stvari, ofanziva “Redsa” je nezamisliva bez traga ovog čoveka. Najkreativniji igrač svakako, najslabija karika, sasvim sigurno ponekad. Jedno je sigurno, Liverpul bi mnogo lakše nadomestio defanzivne nedostatke koje imaju Trentovim prisustvom na terenu, nego što bi uspeli da zamene sve ono što dobijaju kada je on deo tima.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here