Komradi Premijer lige.

0
1463
ilustracija
Autor ilustracije: Džavid Ziza

Privjet drugovi.

U bliskoj prošlosti, u našoj dragoj ligi, bilo je Sovjeta, pa može se reći u solidnom broju. Međutim danas, ostadoše samo na dva Ukrajinca. Jarmolenko je u Vest Hemu, a Zinčenko u Mančester Sitiju.

Nekoliko godina unazad, bilo je još Ukrajinaca. Sećate li se konjskog repa iz Liverpula 2007. godine? Andrej Voronjin je obećavao, ali je ipak na tome ostalo… Doduše, Voronjina je dosta zeznula i povreda, ali ga je isto tako zezao i “filozof” Rafa Benitez. Mnogo ranije, sada već davne 1999. godine, Dinamo iz Kijeva je bio hit, a tadašnji trener i legenda ukrajinskog fudbala Valerij Lobanovski, spaja jedan od najboljih tandema napadača u Evropi u tom trenutku – Sergej Rebrova i Andreja Ševčenka. Prštali su, ali kratko, jer je između ostalog Sergej Rebrov postao član Totenhema, te 2000. godine i to za tada velikih 11 miliona funti. Nije se puno zadržao omaleni Rebrov u Engleskoj. Odigrao je dve sezone, zabio 15 komada i otišao u Istanbul, u Fenerbahče. Međutim, imao je još jedan izlet na Ostrvu. Opet se vraća u London, ali za Vest Hem, odigravši sezonu za Čekićare, koji su u tom trenutku bili u Čempionšipu, a nedugo zatim, Rebro se konačno vratio kući, u svoj Dinamo.

Svakako, Andrej Ševčenko je najpoznatija ukrajinska glava koja je igrala u Premijer Ligi. Kada je završen transfer u Čelsi, za sezonu 2006/2007, bio sam uveren da će “Ševa” praviti haos, jer je došao kao iskusni napadač i to iz onog, Anćelotijevog Milana. Međutim, Andrej je bio samo senka fudbalera koji je prašio u Seriji A. Odigrao je 77 tekmi za Plavce i zabio 22 komada. Mučio se u Londonu do 2010. godine, odigravši i jednu sezonu, na pozajmici za Milano, ali do kraja nije uspeo da se trgne iz ostrvskog sna. Sam kasnije je priznao da nikada nije želeo da napusti Italiju.

Davai dalje, jer nisu samo Ukrajinci bili na Ostrvu. Bilo je tu i Belorusa. Aleksandar Hleb je za razliku od braćuška iz Ukrajine, ostavio jači trag i to u “profesorovom”  Arsenalu  u periodu od 2005. do 2008. godine. Koliko je bio dobar i zahvalan igrač, leži u činjenici da je iz Arsenala prešao u Barselonu, gde mu se karijera nažalost i ugasila. Sa Arsenalom je igrao finale Lige Šampiona, 2006. godine upravo protiv svog budućeg kluba. Hleb se kratko vratio na Ostrvo, na pozajmicu, u sezoni 2010/2011. kada je nosio dres Birmingema, ali svakako nije bio to onaj pravi Hleb.

Sa Baltika, iz Estonije, u Liverpul je stigao Ragnar Klavan, koji je bio član Redsa u periodu 2016-2018. godine. Klavan nije uspeo da se izbori za prvi sastav i otišao je u italijanski Kaljari. Kakva je trenutna situacija sa odbranom na Enfildu, sada bi se Estonac naigrao fudbala.

Sa Kavkaza, u Engleskoj je boravio i “Miki”. Henrih Mhitarijan je u redove Junajteda stigao iz Dortmunda i to kao najbolji igrač Bundeslige. Od početka negde nije štimalo. Tražio se po veznom redu, imao svoje blistave momente, kuburio sa povredama, ali na kraju i on ostaje svoja senka iz Dortmunda. Zatim 2018. godine dolazi do razmene između Tobdžija i Đavola gde su i jedni i drugi imali samo “zajeb”. Mhitarijan ni u Arsenalu nije uspeo da povrati staru formu, a o Aleksisu Sančezu, ne treba ni trošiti reči. Bilo kako bilo, Miki prelazi u Romu, najpre na pozajmicu, a od ove sezone je i zvanično odrađen transfer i gle čuda, u Italiji mu jako dobro ide za sada. Jermen je iza sebe ostavio onaj ludi “škorpion” gol protiv Sanderlenda.

Baćuške su bili najbrojniji. Devedesetih, dok smo mnogi od nas bili još mali, na terenima Engleske prašio je jedan od najboljih Sovjeta i Rusa koji je igrao na Ostrvu. Reč je o čuvenom krilu Junajteda, Andrei Kančelskisu. Na Old Trafordu je proveo četiri godine i to u periodu 1991-1995. Za to vreme, Kančelskis je dva puta bio prvak sa Junajtedom, čak je jedno vreme nosio broj 7, ali jebiga, pojavio se Kantona i morao je da pređe na broj 14. Otišao je iz kluba, jer je Bekam bio spreman za lansiranje, a Fergi je opšte poznato, ekipu obnavljao na tri do četiri godine. Mediji su huškali priču, kako je otišao zbog problema sa kockom i mafijom, te da je pio kao smuk… No to su mediji i sva ova proseravanja nikada nisu potvđena. Prešao je u redove Evertona na dve sezone, kratko na pozajmici boravio u Mančester Sitiju i na kraju 2003. godine sa Ostrva je otišao iz Sautemptona.

Osim Kančelskisa, treba spomenuti Dmitri Harina koji je devedestih, sedam godina nosio dres Čelsija. U “novije doba”, u ligi je igrao Aleksej Smetrin, koji je takođe nosio dres Čelsija, kasnije i Portsmuta, Čarltona i Fulama. U Evertonu je tri sezone proveo i lik čije ime i prezime i dan danas jedva izgovaram – Dinijar Biljaledtinov. Odigrao je solidno u dresu Evertona i nije razočarao. Pavličenka i Pogrebnjaka se sigurno sećate. Pavličenko je prošao solidno na “Lejnu” gde je nastupao četiri sezone i upisao 42 gola do 2012. godine. Za razliku od njega, Pogrebnjak je prošao lošije u Fulamu, kasnije se trgao i u Čempionšipu je odigrao jednu pristojnu sezonu za Reding. Juri Žirkov je svakako lik koga mnogi pamte, jer se radilo o levom beku na dobrom glasu, koji je na fudbalskoj sceni bio poznat još u doba dok je igrao za CSKA iz Moskve. Te 2009. godine, Juri je postao najskuplji Rus ikada u Premijer Ligi, jer ga je Čelsi doveo za 18 miliona funti. Poput mnogih sa istoka, Juri se prosto nije snašao u dresu plavaca i proveo je na Stamford Bridžu samo dve sezone.

andrej aršavin
Photo: Twitter/Arsenal

Da li je bio najbolji Sovjet u Premijer ligi, to je stvar ukusa,  ali Andrej Aršavin je verovatno bio najsimpatičniji “komrad”. Omaleni sa rumenim obrazima je igrao u dresu Arsenala u periodu 2009-2013. godine. Imao je svoje blistave momente i u Premijer ligi i u Ligi Šampiona. Svakako najblistaviji je kada je “Rumeni” strpao četiri komada Liverpulu na Enfildu. Sećam se, da se u sobi tokom gledanja te tekme, moglo čuti samo ono iskreno: “’bem ti sunce” . U tom mesecu, Aršavin je proglašen i za najboljeg igrača meseca Premijer Lige. Imao je jako dobre tri sezone, poslednje dve je polako padao i kao pravi romantik, vratio se svojoj kući, u svoj Zenit.

Da li ga treba spomenuti ili ne? Jebeš ga, u tom vaganju, uvek bude da. Nije fudbaler, ali je Rus i ozbiljna glava, koja je već osamnest godina na čelu Čelsija. Roman Abramovič, ovakav i onakav, do sutra bi mogli da besedimo, ali jedno je sigurno. Ima rezultate. Od ukupno šest titula, pet je osvojeno u njegovoj eri. Može da se pljuje i ne voli, ali on jeste u priči pisanja Čelsijeve istorije.

Objektivno, mnogi Sovjeti, naravno ne svi, nisu uspeli na Ostrvu, uprkos svojim neospornim kvalitetima. Ko zna, možda u budućnosti Sovjeti lansiraju nešto vanserijsko, a njihovo. Do sada, jesu iz svoje lige poslali vanserijske igrače, ali Vidić i Ivanović su naše gore list!

Do tada. Računajte na nas. Zdravstvuyte.

Autor: Stefan Todorović – Todor

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here