Priča o čoveku koji je na fudbalsku scenu došao neprimetno i tiho, a nakon čak trinaest godina provedenih u dragoj nam Premijer Ligi, otišao isto tako tiho kako je i došao, ali o tome nešto kasnije.
Luis Antonio Valensija Mosquera, nama poznatiji kao Antonio Valensija, je rođen u malom amazonskom gradiću Lago Agrio u Ekvadoru. Odrastajući u teškim uslovima, Antonio je kao dečak pomagao majci u prodaji pića ispred stadiona lokalnog kluba u rodnom gradu, a zatim bi tražio prazne boce i dalje sa ocem iste prodavao kao depozit u glavnom gradu Kito. Prolazeći pored prašnjavog terena skaut Pedro Perlasa snimio je tada jedanestogodišnjeg Antonia i vrlo brzo doveo u lokalnu fudbalsku akademiju. Sa šesnaest godina stiže prva profesionalna ponuda za Antonia i to od vojnog kluba iz prestonice – El Nacional. Za njegovu odluku da prelazi u vojni klub otac nije ni znao, jer je Antionio bio siguran da ga neće pustiti. Znali su majka i najstariji brat i veliko im hvala što su ga podržali i nisu ništa rekli strogom ćaći, jer možda danas ni mi sami ne bi ni znali za ovog sjajnog momka. Prvim ugovorom Valensija je zarađivao 50 dolara mesečno.
York – Guiseley 1&D2+ – Domaćinu lokalni derbi!
Sa svojih 20. godina Antonio napušta domovinu i seli se u Evropu i to ni manje ni više u Viljareal, međutim u žutoj podmornici nikada nije dobio šansu. Odigrao je samo dve utakmice i vrlo brzo prosleđen na pozajmicu u Rekreativo koji se u tom trenutku takmičio u Segundi. U Rekreativu je igrao nešto više fudbala, odigrao 12 utakmica i pomogao timu da obezbede promociju u Primeru. Međutim te 2006.godine je sa Španijom za Antonia zauvek bilo gotovo i pored toga što je ostao igrač Viljareala. Vigan Atletik dovodi Antonia na pozajmicu i verovatno mnogi od nas su tada i prvi put čuli za Antonia Valensiju. Nakon dve solidne sezone provedene na DV stadionu, tokom zimskog prelaznog roka po isteku pozajmice Vigan za 5 miliona otkupljuje Antonija od Viljareala na veliko zadovoljstvo tadašnjeg trenera- Stiv Brusa. Upravo ta sezona 2008/2009. će biti i njegova prekretnica. Postaje standardan u prvom sastavu na poziciji desnog krila, odigravši 35 utakmice uz tri postignuta gola. Po završetku te sezone na konferenciji na pitanje šta će se desiti sa Valensijom tokom letnjeg prelaznog roka Stiv Brus je izjavio sledeće:
“Ne želim da lažem navijače. Naravno da bih najviše voleo da ga zadržimo, ali će to biti gotovo nemoguće. Radim s ovim momkom samo godinu i po dana, ali je jasno da poseduje neverovatan talenat. On je veoma dobar igrač.”
Tokom sezone Real Madrid i Bajern Minhen su izrazili veliko interesovanje za letećeg Ekvadorca. Ne lezi vraže, Ser Aleks Ferguson i Dejvid Gil uz veliki amin od strane Stiv Brusa ekspresno završavaju tada najvredniji transfer u istoriji Vigana koji je iznosio oko 16 miliona funti.
“Sećam se da mi je prišao Stiv Brus i rekao da je Junajted zainteresovan za mene. Samo sam čekao da se nasmeje, jer je Stiv uglavnom bio takav, uvek se šalio sa mnom i ostalima. Opet me je ozbiljno pogledao i ponovio da je Junajted ozbiljno zainteresovan za mene. Odigralo se sve neverovatno brzo, par dana posle toga sedeo sam preko puta Ser Aleksa koji mi je samo rekao da mi daje svoju reč da će sve biti brzo završeno. Te večeri nisam znao šta ću sa sobom. Da li da plačem ili urlam od sreće. Pozvao sam porodicu u Ekvadoru i oni sami mi nisu verovali. Na svu sreću, sve je prošlo kako je i Ser Aleks obećao, posle par dana sam se pridružio Junajtedu”, rekao je Valensija.
Kako je i sam Ferguson kasnije rekao, Antonio je doveden sa idejom da zameni Kristijana Ronalda koji je tog leta otišao u Real Madrid, što naravno apsolutno nije bilo realno u tom trenutku, niti je bilo ko očekivao tako nešto. Međutim, stari lisac je stidljivog momka koji je zadužio broj 25 sjajno uklopio u ekipu, uz odličnu rotaciju sa Nanijem i rezime prve sezone je bio sledeći: 49 utakmica, sedam golova i 13 asistencija. Ispostaviće se da mu je upravo sezona 2009/2010 bila i najberićetnija što se tiče broja nastupa i golova. Takođe je ušao i u tim sezone Premier Lige. Nije loše za stidljivog momka koji još uvek kuburi sa engleskim jezikom…
Sledeća sezona bez obzira na ozbiljnu povredu u oktobru u meču Lige Šampiona protiv Glazgov Rendžersa i odsustva od čak šest meseci, za Antonia će ipak biti posebna, jer se vraća na teren i prvi put osvaja titulu Premijer ligu i igra svoje prvo finale u Ligi Šampiona u kome je poražen od tada vanzemaljske Barselone. Inače posle pomenute povrede i uspešno odrađene operacije, čim je izašao iz bolnice i poslat na kućni oporavak, sutradan na vratima njegove kuće je lično pozvonio Ser Aleks Ferguson.
“Rekao mi je da ništa ne brinem. Ostani fokusiran na oporavak, mi te čekamo, vratićeš se. Za mene je to bilo stvarno u tom trenutku jako važno i bio sam zadivljen njegovom neverovatnom reakcijom, šest meseci kasnije sam se vratio i zaigrao u finalu Lige Šampiona”.
Sem fokusa na oporavak Ferguson je insistirao da njegov engleski mora biti mnogo bolji. Sam Antonio je priznao kasnije da je imao dosta muka dok nije u potpunosti savladao jezik.
Sezona 2011/2012 je svakako vredna pomena, jer tada kreće čuvena Valensijina tranzicija i promena pozicije sa krila na beka. Upravo tada je i isplivala i najveća karakteristika Antonia, a to je apsolutna posvećenost i podređenost ekipi. Do te sezone se znalo po čemu je najpoznatiji, to je onaj njegov čuveni prolaz u desno, prosto zaleti se kao bik na tebe i ti znaš da će on u desno i na centaršut, ali ajde zaustavi ga….Te sezone je za svakog ko i malo poznaje fudbal bilo apsolutno neverovatno gledati ga na poziciji desnog beka. Prodor po kome je bio poznat samo je dopunio neverovatnom energijom i radom koji je ulagao u defanzivi. Upravo na kraju te sezone Antonio je dobio priznanje “Ser Mat Bezbi igrač godine”, “Mančester Junajted igrač godine” po glasovima saigrača i “Mančester Junajted gol godine”. Upravo i sam Antonio taj gol protiv Blekburna smarta najdražim.
S obzirom da je Antonio zasijao na poziciji desnog beka eto i njega. Gospodin “specijalni” koji je u tom trenutku trener Real Madrida izražava svoju veliku želju tatku Florentinu Perezu. Ta želja je bila da se dovede Antonio, međutim Fergi u, ispostaviće se, svojoj pretposlednjoj sezoni nije ni pomišljao na takav scenario. Valensiji je ponuđen novi četvorogodišnji ugovor koji je odrađen na obostrano zadovoljstvo i tu je tačka stavljena. Upravo te sezone, u kojoj je zadužio čuveni broj 7, Antonio opet postaje šampion i osvaja titulu Premijer lige, ali zajedno sa svojim saigračima ostaje bez Fergusona koji odlazi u zasluženu penziju.
Dolazi Dejvid Mojes i počinje sada već čuvena postfergijeva era. Antonio nakon samo jedne sezone odlučuje da se vrati na svoj stari broj – 25. Junajted u toj sezoni biva posrnuli džin koji sa gotovo istim šampionskim timom zauzima tek sedmo mesto. Nakon Mojesa dolazi Luj Van Gal… Nove rekonstrukcije, novi sistemi u kojima se nalazi i sam Valensija, koji i pored mukotrpnog perioda kroz koji klub prolazi igra kao i uvek potpuno podređen timu i menadžeru koji ga je koristio i na poziciji beka i krila. U Oktobru 2015. godine doživljava tešku povredu koja ga je odvojila od terena sve do marta 2016. godine. Na kraju sezone beleži nastup u novom finalu i osvaja FA Kup, koji je bio i jedina svetla tačka kluba te sezone. Nedugo nakon tog finala dolazi i novi talas promene.
Klub preuzima Žoze Murinjo. Za samog Valensiju je i sigurno značilo da ostaje u klubu, obzirom na ranije simpatije “specijalnog”. Pod Žozeom, Antonio uspostavlja dobru minutažu i broj utakmica, a takođe su ga i zaobišle teške povrede. Osvaja Ligu Evrope 2017.godine, međutim glavna ambicija kluba nije ostvarena ni pod Žozeom, jer ostaju bez titule u Premijer Ligi. Majkl Kerik odlazi u penziju i Murinjo ga krajnje zasluženo postavlja za kapitena na početku sezone 2018/2019. koju je Valensija nosio do kraja svoje karijere na Old Trafordu, nažalost bez rezultata. Antonio je dočekao i četvrtog trenera nakon Fergija. Došao je Ole, ali Valensija ne igra utakmice, jer je počelo ono najgore za 30+ fudbalera u vidu sitnih povreda koje su ga odvajale od terena i onemogućavale kontinuitet. U Martu 2019. godine klub objavljuje da neće produžavati ugovor na +1 godinu, a i već tada se spremao transfer Van Bisake.
To što i kako je Antonio otišao neprimetno je u suštini je i posledica okolnosti u tom trenutku. Njegova poslednja utakmica bila je baš ta kada je osakaćeni Junajted izgubio sa 0-2 na Old Trafordu od prežaljenog Kardifa koji se nakon te sezone preselio u Čempionšip. Antonio je ušao u igru u 73. minutu, međutim nervozni navijači su masovno već od 85. minuta napuštali Old Traford. Svakako bilo je i onih koji nisu zaboravili da je ovo njegova poslednja utakmica, ali ipak polovina stadiona nije isto što i pun Old Traford, koji je realno Valensija i zaslužio. Nakon odlaska iz Evrope, Valensija se vratio u domovinu gde je nosio dres LDU Kita jednu sezonu, a od 1.januara 2021. postaće igrač meksičkog Keretara.
Kakav je Antonio van terena? Nažalost nismo išli na kavicu, ali verovaću velikom Fergiju koji je kratko i jasno odgovorio: “Stidljiv i povučen“.
Da nam je više stidljivih i povučenih.
“El commadante” pravi si!
Stefan Todorović.